Весело је било од раних јутарњих сати, а замирисао је и овчији паприкаш, који су кували мајстори котлића, надајући се победничком пехару. За добро расположење побринула се локална музичка група, па су се песме ређале једна за другом. Жене су изложиле домаће колаче, а домаћини ракију.
Посетиоце редовно дочекују једни од најстаријих учесника манифестације „Пастирски дан“, брачни пар Ержебет и Јанош Шетет. Иако већ у годинама, не пропуштају прилику да покажу како се некад живело у Мужљанским ритовима.
– И ове године кувам паприкаш са тараном, мало кобасице и сланине. Тарану сам умесила по старински. Тако се некад јело, није се клало јагње или овца, осим у ретким приликама – каже Ержебет Шетет. Она је донела и старинске посластице, као што су проја са лудајом, или печена лудаја.
Посетиоци су могли да презалогаје чувене лангоше, док паприкаш не буде готов, а нема котлића који није унапред безецован. Да се подсетимо како је то некад изгледало побринуо се и Золи, који је на манифестацију довезао магарца Бокија и његову другарицу, овцу без имена.
– Боки има девет месеци, а имам на салашу још осам магараца, краве, овце, пулине, кокошке, гуске, патке… Све што један салаш и треба да има – каже Золи.
Ж. Б.
