Већ више од годину дана, судећи према кварталним извештајима које Агенцији за лиценцирање стечајних управника и Привредном суду у Зрењанину подноси стечајни управник Душан Лазић, он уз сагласност Одбора поверилаца захтева од Вишег суда у Београду да скине забележбу о забрани располагања и отуђења имовине „Житопродукта“. Без скидања забране, коначног решења за „Житопродукт“ нема.
Да располаже имовином забрањено је Ђорђу Божићу, бизнисмену из Земуна, који је у једном тренутку постао власник „Житопродукта“. Због сумњиве приватизације Божићу је привремено стављена забрана располагања имовином. До истине шта се дешавало требало је да се дође кроз судски поступак који се ни до данас није догодио. Док се не установи ко је прави власник „Житопродукта“, његова судбина се неће разрешити.
Пре седам година, у погоне пекаре ушла је словеначка компанија „Дон Дон“, с циљем да од закупца постане и власник. Власник није постала, а може да се догоди да више не буде ни закупац.
Стечајни управник Душан Лазић затражио је од Одбора поверилаца сагласност за озбиљније улагање у погон пекаре, како би се пекара уредила по европским стандардима. Ту сагласност није добио, а како сам каже у последњем кварталном извештају, последице нечињења односно неулагања, осетиће се у наредном периоду.
Пекара по европским стандардима за „Дон Дон“ би значила нове послове, па се поставља питање колико ће и закупац у будућности бити заинтересован за посао у пекари која очигледно не задовољава иоле захтевније стандарде.
Највероватније да због тога што погони „Житопродукта“ не задовољавају прописане европске стандарде, становници Бегејског реда и Шајкашке улице годинама се жале на буку, плеву и прашину у ваздуху, који стижу до њихових дворишта и кућа.
Ж. Балабан
Пројекат „Зрењанинска хроника“ реализовала је „Панонија медиа“ у сарадњи са „Дневником“. Ставови изнети у овом тексту нужно не изражавају ставове локалне самоуправе, која суфинансира пројекат.
