Ови планови се могу сматрати својеврсном „мапом пута“ за просторну, социјалну, инфраструктурну и економску инклузију ромске заједнице у Србији. Уговори су потписани у оквиру пројекта „Подршка ЕУ инклузији Рома“, а у име града Сомбора уговор је потписао заменик градоначелнице Антонио Ратковић.
Ђорђе Станичић, генерални секретар СКГО овом приликом нагласио је да је веома важно да поред донатора и локалне самоуправе кофинансирају активности, што представља гаранцију да ће овај посао бити урађен на прави начин.
- Ми као организација желимо да преведемо назив овог пројекта у стварност, овде говоримо о оснаживању локалних заједница за инклузију Рома, а у ствари радимо на укључивању ромске заједнице у локалним самоуправама како би били препознати као равноправан партнер.
С друге стране желимо да обезбедимо да се ромска заједница сама још боље организује, како би могла да искаже и дефинише проблеме, а да затим утврдимо приоритете за решавање - рекао је Станичић, док је Стана Божовић, државна секретарка у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања истакла да је за целу Владу од изузетне важности инклузија Рома, односно укљученост, јер постоји обавеза да се створи амбијент да Роми живе достојанствено, пошто су питања достојанства, стандарда и становања једна од универзалних људских права.
Од југа до севера
Овај програм Сталне конференције градова и општина спроводи се у целој Србији, па је поред једне од најсевернијих локалних самоуправа, сомборске. помоћ пружена и осталим заједницама. Тако су уговоре потписали и Беочин, Бач, Пећинци, Кучево, Лесковац, Куршумлија, Врњачка Бања, Бујановац, Лебане и Сурдулица.
Сенида Тахирбеговић из Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре истакла је значај Стратегије за социјално укључивање Рома и Ромкиња за период 2016–2025. године, коју прати Акциони план који важи за 2017. и 2018. годину, и обавестила присутне да је формирана мултисекторска Радна група која ће израдити нови акциони план за 2019. и 2020. годину, што ће допринети унапређењу положаја Рома и Ромкиња. Како Србија није остала без подршке ЕУ ни у овом сегменту, Николас Бизел, шеф Операција и Делегације Европске уније у Србији је истакао важност одрживих стамбених решења, а то се пре свега може постићи радом на легализацији и развоју свих докумената.
- Ми у Европској унији смо свесни да су Роми највећа етничка мањина у Европи, међутим они су и даље највише дискриминисани и маргинализовани. Имајући то у виду, наш приоритет и циљ је да унапредимо њихов положај и у земљама које приступају ЕУ - рекао је Бизел, истичући да је питање социјалног укључивања Рома од посебне важности и за процес приступања Србије Европској унији, јер се у оквиру Поглавља 23. говори и о унапређењу њиховог положаја.
Тежиште подршке изабраним локалним самоуправама је израда урбанистичких планова за више од 1000 домаћинстава која ће тако добити основ за озакоњење својих кућа и других објеката, параметре за изградњу недостајуће комуналне инфраструктуре, дефинисану мрежу јавних саобраћајница, као и дефинисане локације за јавне садржаје. Укупна вредност израде предвиђених планова је више од 11 милиона динара, донација Европске уније износи 7,5 милиона, док локалне самоуправе израду планова кофинансирају са 3,5 милиона динара. Тако је и Сомбору за израду плана детаљне регулације дела блокова 17 и 18 у Бачком Моноштору – ромско насеље, одобрено 770.000 динара, с тим да локална самоуправа из властитих средстава обезбеди 330.000 динара.
М. Миљеновић
Пројекат „Јавни интерес у Сомбору“ реализовала је „Панонија медиа“ у сарадњи са „Дневником“. Ставови изнети у овом тексту нужно не изражавају ставове локалне самоуправе, која суфинансира пројекат.
