која је у време изградње представљала до тада невиђени технолошки напредак.
Наиме, преводница која своју основну првобитну функцију, омогућавање уласка бродова из Дунава у тада (1802.године) релативно новоизграђени Велики бачки канал, не обавља још од 1995. године, изграђена је давне 1856.године по надзором инжењера Јозефа Михалика, при чему је по први пут у историји коришћен бетон у подводним конструкцијама.
У току је израда пројекта за реконструкцију дунавске преводнице код Бездана, надомак Сомбора, а овај посао поверен је Факултету техничких наука у Новом Саду. Његовом израдом биће комплетиран пројекат санације целе преводнице, што ће омогућити аплицирање за средства код европских фондова. Да је реконструкција овог водопривредног објекта, чији значај далеко надилази границе Србије, изузетан подухват сведочи и чињеница да је, по досадашњим проценама, у обнову бетонских и машинских елемената потребно уложити преко два милиона евра. Како би се обавио посао неопходних статичких и других мерења, преводница је претходних неколико дана била у потпуности испражњена од воде, а од прилива средстава зависиће ток целокупне реконструкције објекта који је оближњи Сомбор уврстила у све грађевинске енциклопедије.
Преводница у Бездану је завршена 1856. године и први је објекат у Европи где је примењено подводно бетонирање. На самом градилишту је организована фабрика бетона, а бетонирање је трајало непрекидно дању и ноћу 90 дана. Цемент се пекао на лицу места, градња се одвијала тако што је бетон релативно примитивном направом у гвозденим сандуцима спуштан под воду, где су сандуци отварани. Цео објекат је стајао 800.000 форинти, а преводница је имала два пара двокрилних капија на оба краја коморе, која су омогућавала изједначавање нивоа воде Дунава и Великог Бачког канала који је у од изградње носио имена крунисаних две монархије, Франца Јозефа (Хабрзбург) и Александра (Карађорђевића), да би последње две деценије служио искључиво за потребе одбране од великих вода Дунава.
Градња ове преводнице започела је 1846, а завршена 1856. године, што је било означено постављењем спомен плоче на централном делу јужног зида коморе преводнице. Текст је написан на латинском, а у преводу значи: „За време владавине цара Фрање Јосефа изграђена је ова преводница. Једина у Европи изграђена од бетона, а под покровитељством министра трговине витеза Тогенбурга и гувернера Комитата Коронина Кронберга”.
М. Миљеновић
Фото М. Миљеновић
Дуговечни мит о Ајфелу
Двогодишња градња ове преводнице одвијала се под будним очима међународне стручне јавности, али су протекле деценије условиле да склона мистификацијама неупућена шира јавност, пре свега сомборска, овај водопривредни објекат припише инжењерском генију Гистава Ајфела. Мит који нема упориште у стварности и данас је жив, иако је у време изградње ове преводнице Ајфел имао свега 24 године па, ако ни због чега а оно због младости, није могао бити пројектант једног од најважнијих објеката овог типа у Европи.
