На гала пријему под шатором, у оквиру самог ветропарка, окупила се међународна елита у области производње „зелене енергије“, банака, представници Владе Србије, Покрајине...Говорило се о значају енергије из обновљивих извора за будућност у заштити животне средине, колико ће струје производити, колико ће се у то улагати и још много тога. Успешан завршетак једног пројекта и почетак новог, био је прилика да у лежерној атмосфери један од директора белгијске компаније „Елисио” Емил Димон исприча о почетку тог посла:
„Пре више година један од сарадника ставио је на сто фасциклу и рекао да је то пројекат за подизање ветропаркова у југоисточној Европи. Помислио сам каква егзотика, до тада смо градили само у земљама западне Европе, дај да погедамо. И чудо се догодило, у Београду нас је дочекао читав трм способних стручњака, Влада са председником Вучићем је била енергична да се ово ради. И, ето дошли смо успешно до завршетка изградње првог ветропарка. Почели смо и са радовима другог са 21. турбином, градићемо, изгледа још ветропаркова“, рекао је, између осталог директор Емил Димон.
Министар у Влади Србије Александар Антић је у темељ прве ветрењаче положио посуду са похрањеним утисцима учесника, рекоше отвориће се после 20 година, и тада ће се упореди са оним што ће се у међувремену изградити. Председник општине Алибунар Предраг Белић говорио је шта ово значи за малу и неразвијену општину Алибунар.
„Знао сам да следи питање колико ће се радника запослити. Тога нема све је аутоматизовано, дигитална електроника све ради. Али имамо друге бенефите. Наша општина се на широко у Европи, прочула као погодно место за улагање. То је најбоља реклама, а и општинска каса ће бити пунија, шта ћеш више“, рекао нам је председник Белић.
На пољани изнад Алибунара на валовитим обронцима Делиблатске пешчаре, крај магистралног пута Београд - Вршац - Темишвар, из далека у низу пут неба стреме витке и високе ветрењаче, мењајући банатски пејзаж. Многи зауставе аутомобиле и изађу да изблиза погледају ово чудо технике.
„Ово смо до сада гледали на телевизији у далеком свету. Делују нестварно, свемирски, некако ремете једоличност валовитих пешчаних дина, али опет је лепо“, рече један од оних који је ту застао да изблиза осмотри ветрењаче.
Текст и фото: Р. Јовановић
