Њихови потомци нису имали то задовољство, јер у Бечеју нема пристаништа, а и бродови се ретко виђају. Како је Тиса од пре четири године опет међународно пловна река, стварају се могућности за развој речног туризма. Имајући то у виду, Бечејци су, захваљујући ИПА пројекту и партнерству с мађарским градовима Алђа и Чонград, добили плутајуће пристаниште, такозвану малу марину, погодну за наутички туризам и пристајање мањих пловила.
Вредност пројекта је око 588.000 евра од чега је Европска унија суфинансирала пола милиона евра, а носилац партнерског пројекта је Чонград, град побратим. Инвестиција у Бечеју вредна је 172.000 евра. Интересантан је податак, који се чуо летос приликом презентације пројекта чији је заједнички мото – „Добри суседи стварају заједничку будућност!“, да су мађарски партнери све привели намени, а код нас се још не зна када ће мала марина моћи да прими прве кориснике.
Реч је о плутајућем објекту обележеном туристичком сигнализацијом површине око 230 квадратних метара, са контејнером у којем су смештени канцеларија, санитарни чвор и чајна кухиња, а моло је дужине 84 метра, за који ће моћи да се повеже двадесетак средњих и педесетак мањих пловила.
Партнери у Мађарској су, како смо већ рекли, лане реализовали свој део посла, а Бечејци, мада је рок био 31. јул прошле године, су тада обавили само презентацију. Истина, убрзо су елементи почели да пристижу, али нису монтирани. Лето је прошло и није било сврхе наставити посао. Презимели су елементи пристаништа на сувом и ових дана је све монтирано, а мала марина је поринута у Тису. Ипак, објекат још није у функцији, пошто се чека прикључење на водоводну, електро и канализациону мрежу. Још није познато коме ће се нови објекат дати на управљање.
На крају подсећање да су темературе почеле нагло да скачу, те да ни календарски време није далеко до изласка на воду, па би било добро да се убрза завршетак посла који, ионако, касни већ седам месеци.
В. Јанков
