ПОШУМЉАВАЋЕ СЕ ПОДРУЧЈЕ СПЕЦИЈАЛНОГ РЕЗЕРВАТА ПРИРОДЕ ГОРЊЕ ПОДУНАВЉЕ Аутохтоне врсте дрвећа биће посађене на 36 ха

У последњих 45 година изгубљено је више од трећине светских мочварних станишта, попут бара, мочвара, тресетишта и поплавних шума, од којих зависи око 40 одсто биљних и животињских врста.
1
Фото: Р. Хаџић

Ова станишта нестају због убрзане урбанизације, пољопривреде или култивисања и скоро све су последица човековог деловања. Светска организација за заштиту природе - WWФ је, поводом обележавања Светског дана влажних станишта, упозорила да нам је неопходно обнављање мочвара, река и језера, како би се успорило глобално загревање, створили терени за прилагођавање на климатске промене и осигурала добробит за људе.

- Крајем ове и почетком следеће године планирамо садњу аутохтоних поплавних врста дрвећа на површини од 36 хектара на подручју Специјалног резервата природе Горње Подунавље, који се простире атаром Бачког Моноштора и Бездана - саопштили су из WWФ-а.

- Овај подухват је део регионалног плана за ревитализацију четири влажна станишта у 2024. години на делу Европског Амазона од Словеније, преко Хрватске до Србије. У сарадњи са Институтом за низијско шумарство и животну средину и партнерима из ЈП “Војводинашуме” завршена је студија која се бави хидролошким режимом, педолошким карактеристикама земљишта и даје препоруке за одабир врста, садњу и негу садница које планирамо да посадимо. Документом се предвиђа да се у Горњем Подунављу монокултурне плантажне шуме исеку и уместо њих посаде шуме које ће у плавним подручјима испунити своју основну функцију – да сачувају влажна станишта од нестајања и спрече изливање река у насељена места. Ревитализација ових површина спроводиће се на начин да будуће шуме најприближније имитирају просторни распоред природних поплавних шума, а њихов напредак пратиће се вишегодишњим мониторингом.

Фото: Р. Хаџић

- Свега три процената од укупне земљине површине чине влажна станишта, а та три, наизглед мала, процента апсорбују угљендиоксида колико и све шуме на планети заједно -истиче Горан Врељански из WWФ Адрије. - Стога је важан пројекат у Горњем Подунављу, а садња плавних шума само је део ревитализације на подручју Србије. У Словенији ће на Мури бити ревитализован једнан травњак, а у Хрватској се ради на обнови природног канала Надјхат у близини Копачког рита. Све ово је само још један степен више у односу на досадашњи вишедеценијски рад на Европском Амазону, захваљујући коме су сливови река Мура Драва и Дунав и проглашене првим Петодржавним резерватом биосфере на свету. 

Пројекат „Обнова Амазона“ Европе подржава Програм угрожених крајолика и морских пејзажа, којим управља Cambridge Conservation Initiative у партнерству с Аркадијом, добротворним фондом Лисбет Раусинг и Петера Балдвина. Амазон Европе је назив петодржавног Резервата биосфере Мура-Драва-Дунав, који је Унеско у септембру 2021. прогласио својом баштином.

Александра Брзак 

EUR/RSD 117.1544
Најновије вести