Прво су потребне овце, односно њихова вуна. Руно се мора добро опрати, осушити, па правац код вуновлачара. Из његове радионице изађе чиста вуна и она обично чека време за предење или даљу прераду.
Марица Кљајић из Крајишника, села у општини Сечањ, једна је од ретких жена која чува од заборава стару вештину предења вуне. Каже да се тиме бави целог живота, а тајне овог старог заната пренеле су јој мајка и снаха.
- Волим да предем вуну. Није ми тешко, радим то целог живота. Још више волим да плетем џемпере, чарапе, прслуке... Жао ми је само што немам кога да научим оно што знам, јер то више никога не интересује - каже Марица Кљајић.
Наша саговорница истиче да до вуне, чак и у данашње време, није тешко доћи. Наручи је у селу од овчара, који је оперу и тако продају. Марица вуну преде ручном преслицом. Из вуне се извуче мањи део, који се зове повесмо. Вуна се, затим, претвори у нит уз помоћ преслице и вретена. Вретено се врти међу прстима тако да се вунене нити уплету у дугачку нит. Прстима друге руке из повесма са преслице извлаче се вунене нити потребне да се формира упредена нит жељене дебљине.
Кад се вретено напуни предивом, оно се премота у клупче, па све испочетка. Што је предиво тање, то је квалитетније, а преља боља. Тек када се упреде довољно вуне, следи плетење.
Текст и фото:
Ж. Балабан
