а да је локална самоуправа за ово кратко време, на добром путу да оствари доста тога. Радови на пројекту нове индустријске зоне која се постире на самом уласку у Беочин из правца девијације регионалног пута Р-116 на површини од 16 хектара су увелико у току, а поред тога Беочинци могу да очекују у наредној години и реализацију низа других мањих, за грађане, значајних пројеката.
За индустријску зону, прикупљају се дозволе, које ће Општина имати већ у јануару, када ће конкурси бити расписани. Осим фабрике „Лафарж”, која је путоказ и за друге компаније, овде ради више успешних фирми као што су „Агрогрња”, која планира десетоструко проширење својих капацитета, „Марс”, „Реминг”, „Карин комерц”, „Провуд”, „Ј&Ј Метални производи” и друге.
Словачка фирма која треба да гради фабрику за производњу електричне и топлотне енергије на бази биомасе је у завршној је фази прикупљања документације и запослиће 50 радника са територије општине, каже Милинковић и додаје да ће то бити и један од услова за градњу у индустријској зони да запошљава раднике из ове општине.
Податак да се 120 радника из Општине Беочин запослило у новоотвореним новосадским фабрикама је добра вест за ову општину, али планирају да у идућој години још смање стопу незапослености. Локална самоуправа је за наредну годину припремила тридесетак пројеката, које овде намеравају да остваре уз помоћ републичких, покрајинских средстава, али и из других фондова и извора.
У плану су доградња новог боравишног простора у склопу предшколске установе страном донацијом, инвестицијом вредном око 55.000 евра, санација пешачко-бициклистичке стазе у Светосавској улици, уређење спортских терена у Шпицер башти, побољшање јавне расвете и други.
- Такође, у наредној години намеравамо да изађемо у сусрет и пољопривредницима, а преко покрајине омогућимо приступ повољним кредитним линијама. Планирамо низ активности у циљу побољшања услова живота, комуналне и саобраћајне инфраструјтуре, техничко регулисање саобраћаја као што су појачање асфалта и банкина у Беочину, али највише ћемо се ангажовати око индустријске зоне и привлачења инвеститора, како би запослили раднике и смањили незапосленост - каже Милинковић.
Радиће се и котларница у беочинској Топлани, уређење простора испред Културног центра, али и пројекти у другим месним заједницама у општини, доградња канализационе мреже у Раковцу, санација фудбалског терена у Баноштору и други пројекти, најављује Милинковић. Већ је завршено бушење бунара, те је у Раковцу, Черевићу и Бразилији решен проблем с водом, која иде на пречишћавање и исправна је за пиће.
Пројекат доградње канализације у Раковцу је, такође, на листи приоритета, где је остало још три километра до завршетка радова, као и пројекат изградње канализације за Баре, викенд насеље које је сада село, вредан 10 милиона динара.
- У Баноштору и Лугу радиће се такође завршетак канализације, обавезно и Свилош и Грабово, а у Сусеку је планирано да се уради фасада на школи - каже председник општине и додаје да се у Черевићу планира реконструкција Дома културе, а у Раковцу изградња фискултурне сале. Такође, у идућој години враћаће се дуг од Топлане који је разбијен на 24 рате, јер се ранијих година није савесно пословало, али ова Општина других дуговања нема.
Председник општине прима грађане сваке последње среде у месецу. Најчешће на разговоре долазе људи који никада нису примали социјалну помоћ и о томе нису довољно информисани.
- Оне којима следује социјална помоћ упућујемо на Центар за социјални рад да им помогне у решавању њихових проблема. Мада покушавамо и доста тога и сами да решимо. Медицинска екипа, Патронажна служба из Дома здравља обилази домаћинства у којима има старих и болесних и оних са посебним потребама – каже председник Милинковић, који и поред свакодневних обавеза налази времена да разговара са грађанима, а не само на дан отворених врата.
Трошиће се домаћински
- Ове године ћемо појачати улагања у све месне заједнице, које до краја године треба да доставе своје планове, и то ће ући у буyет за идућу годину - каже Милинковић и додаје да се интензивно ради на изради буyета за наредну годину. Средства ће се као и ове године, трошити рационално, како овде кажу, домаћински.
СНС освојио 45 од 53 места у саветима МЗ
У девет од десет месних заједница, колико има у општини Беочин, на изборима за чланове савета МЗ гласала су 3.693 бирача, односно 28,7 одсто од 12.879 њих са бирачким правом.
Бирана су 53 члана савета месних заједница, а СНС је освојио 45 места. Остали страначки или самостални кандидати заједно освојили су осам места. Избори за Савет МЗ Луг биће одржани следеће године.
Спорт, култура и туризам под једном капом
На 7. седници Скупштине општине Беочин одлучено је да се у складу са законским одредбама и у циљу рационализације Јавно предузеће „Грађевинско земљиште и путна привреда” припоје Општинској управи, а исто је урађено и са Спортско пословним центром који је припојен Културном центру општине Беочин, што иде у прилог опредељењима и правцима опоравка, напретка и развоја општине.
Ради смањења трошкова локална самоуправа одлучила се за спајање спорта и културе, те ће бити отворен Центар за културу, спорт и туризам, који ће смањити расходе и отворити једну нову делатност. За туризам ова општина има одличне предиспозиције са својим природним лепотама, туристичким садржајима, манастирима, ловиштима, излетиштима, винаријма и разним манифестацијама домаћих производа кроз активности разних удружења и клубова. У функцији развоја туризма много се очекује од пројекта изградње путничког пристаништа за међународни саобраћај у Баноштору.
Градиће се пристаниште
Беочинци су се одлучили да пристаниште за међународни саобраћај, један од најважнијих пројеката идуће године граде у Баноштору, иако је било двоумљења око локације.
- Одлучили смо да пристаниште ипак неће бити лоцирано у центру, већ на месту где се некада налазила скела - каже председник општине Митар Милинковић и додаје да су добијена бесповратна средства од 20 милиона динара за пројектну документацију и извођење, а да Општина финансира остало.
Пројекат би трајао до 2018. године, тачније до завршетка комплетног пристаништа, које ће се градити у више фаза и укључити друге значајне институције и субјекте из области везаних за његову реализацију. Још почетком октобра у Министарству трговине туризма и телекомуникација потписан је уговор којим се приступа изградњи пристаништа за међународни саобраћај у Баноштору.
- Сва документација и дозволе биће сређени на пролеће, када креће извођење радова, које ће ићи врло брзо. Реч је о пројекту који осим локалног има и регионални, међународни значај. Локација у центру је физички боља, али потребно је изградити два паркинг места за аутобусе, пет до шест паркинг места за возила, три објекта, тоалет, сместити милицију, царину – набраја Милинковић и додаје да би центар био урушен ако би се ту градило пристаниште, не би било зеленила и дечјег игралишта. Одабрани локалитет биће безбеднији, мало скупљи, али биће више простора за пристаниште.
- Локалитет мора да се наспе, разговарали смо са неким пројектантима, и рекли су да неће бити никакав проблем изградити прилазни мост- каже председник општине.
Дворац на мети лопова
Дворац Шпицер већ четврт века је споменик културе али пропада јер на њему није било радова. Локална самоуправа нема надлежност за дворац, њиме управља Републичка дирекција за имовину, а за заштиту је задужен Покрајински завод за заштиту споменика, али је Општина заинтересована за њега као туристичку атракцију. Подигнут је 1898. године у стилу електичке архитектуре и права је реткост на овим подручјима.
Дворац је опасан жицом и недавно се нашао на мети лопова, који износе материјал, који је преостао од постављања кровне реконструкције.
Покрајински завод за заштиту споменика културе завршио је планиране радове пред зиму и пројекат ће наставити идуће године. Демонтирана је кровна контрукција и стављена нова привремена, која ће чувати дворац до пролећа, такође затворени су прозори и врата. Привремени покривач ће стајати до пролећа, када почињу радови на дворцу, кажу у Покрајинском заводу, али су забринути јер непозната лица стално улазе у дворац, иако је забрањено, и односе материјал.
Непосредно пружање помоћи
У области социјалне заштите дошло до значајнијих помака. Одржан је састанак представника локалне самоуправе са представницима Центра за социјални рад Града Новог Сада - Одељење Беочин, на ком су препознати проблеми и донет је предлог Протокола о сарадњи који је повезан са сповођењем Уредбе о мерама социјалне укључености корисника новчане помоћи и њихово радно ангажовање.
Постигнут је и договор о потписивању Уговора о обезбеђивању средстава за непосредно пружање услуга социјалног рада за грађане из надлежности Општине Беочин.
Протокол почиње да се спроводи од идуће године, а општина ће финансирати поред средстава у износу једне бруто зараде и још једне половине бруто зараде - једног радника радника са пуним радним временом и једног радника са половином радног времена са високом стручном спремом и износ од једне бруто зараде са пуним радним временом за радника са средњом стручном спремом.
Дванаесторо стипендиста
Дванаесторо најуспешнијих средњошколаца из беочинске општине потписало је уговоре о стипендирању у школској 2016/2017. години са општином Беочин.
Честитајући најбољим ученицима и њиховим родитељима, уз жеље за даље будуће одличне резултате и успехе у школовању у име општине Беочин уговоре о додели стипендија потписао је председник општине Беочин Митар Милинковић.
Општинском одлуком предвиђено је да се осим студената стипендирају и најбољи ученици средњих школа уз високе критеријуме. Месечно ће стипендисти добијати по 5.000 динара.
Маша Стакић
Фото: Филип Бакић
