А како и не би! Спасавао их је током гладних година и великих суша, које је стамено знао да поднесе, или у време разних буна и ратова, када је, осим домаће чељади, ваљало свакодневно прехранити и силну војску.
С много пијетета, као и лане, организовало је Удружења Црногораца у Змајева „Раштанијаду“, а да се не би само између себе надметали ко ће најбоље скувати и омрсити „спаситеља”, за којег се сматра да има и лековита својства, дошле су и екипе из Црвенке, Равног Села и Новог Сада, њих знатно више него прошле године.
Замирисало је до неба кад је у ћупове и казанчиће убачено да се крчка добро димљено овчије и јагњеће месо, али да то не завара у процени, домаћини су ангажовали жири, предвођен Николом Вуксановићем, предавачем на Куварском смеру новосадског Факултета струковних студија, у чију се компетенцију не може сумњати. Оцењивана је, осим варива, и уређеност штандова, које су екипе саме аранжирале.
Одвајкада, у складу са својим карактеролошким склопом, горштаци се примичу у кухињу шерпама и лонцима тек кад сврате да провере шта се спрема за обед, али зато воле да се надмећу. Чак и варјачама. Након два сата крчкања, победником је проглашен змајевчки тим „Србија”, док је њиховим комшиницама из села, јединој женској екипи „Морача”, уручена посебна награда. Очигледно заслужено, јер су се сви утркивали да од њих узму рецепт.
Л. Киш
