Иако има изузетан значај у пружању здравствене заштите становништву Западнобачког округа, пошто се у њој годишње хоспитализује између 18 и 20.000 становника и уради до 10.000 операција, прошло је чак 35 година од када у ову установу нису уложена значајнија средства.
Последња замашнија инвестиција у овдашње здравство је забележена пре скоро три и по деценије изградњом, тада модерног, а данас поприлично израубованог Хируршког блока. Најава државног врха да се планира улагање чак 20 милиона евра у ову установу, која је своју непоходност показала и последњих два месеца током трајања кризе изазване пандемијом коронавируса, обрадовала је не само Сомборце већ и житеље целе западне Бачке.
Сомборска болница је 2017. године уврштена у програм реконструкције и адаптације комплетне установе под покровитељством Министарства здравља РС, а које финансира Канцеларија за управљање јавним улагањима РС. Овај капитални пројекат је подељен у три фазе.
Како наглашавају у сомборској болници током извођења радова друге фазе скоро сва одељења ће неометано функционисати у својим садашњим просторијама, а у трећој фази предвиђена је реконструкција осталих објеката у кругу, рушење нелегалних објеката као и партерно уређење околине. По окончању све три фазе планира се комплетно пресељење свих преосталих одељења са Апатинског пута у објекте у Војвођанској улици и обједињавање у функционалну целину, што ће донети уштеде и подићи квалитет здравствених услуга за грађане целог Западнобачког округа.
- Тренутно смо у реализацији прве фазе пројекта која подразумева изградњу новог објекта Опште болнице на месту садашњег Одељења за плућне болести. Укупна процењена вредност израде пројектно–техничке документације прве фазе износи 22 милиона динара, а средства за реализацију обезбедили су Покрајински секретаријат за здравство и општине Западнобачког округа. Пројектни задатак за прву фазу је одобрила Канцеларија у децембру 2018. године, да би јуна прошле године био потписан и уговор за израду комплетне пројектно – техничке документације за изградњу новог објекта у оквиру комплекса на Војвођанској улици – каже др Драган Растовић в.д. директора Опште болнцие „Др Радивој Симоновић“.
У току је израда пројеката потребних за добијање грађевинске дозволе, вели Растовић, уз очекивање да би грађевински радови на реализацији ове фазе могли да отпочну до краја 2020. године.
- Та фаза би подразумевала рушење објекта садашњег Одељења за плућне болести и градњу новог објекта где ће бити смештена сва одељења хируршких грана. Предвиђена је изградња и опремање шест најсавременијих операционих сала, хируршке поликлинике са кабинетима, службе за радиолошку дијагностику, а у подруму је планирана савремена јединица за централну стерилизацију и болнички вешерај – појашњава др Растовић.
Да би Одељење за плућне болести, чија се зграда руши, несметано функционисало, предвиђа се његово пресељење у постојеће болничке капацитете, или, уколико се добије сагласност од Министарства одбране, у објекат некадашње Гарнизонске амбуланте. Ту би могао бити премештен и АТД са реуматолошком амбулантом, који је сада дислоциран од болнице и налази се у центру града у неусловној згради у градском власништву.
Друга фаза подразумева реконструкцију, санацију и адаптацију садашњег Хирушког блока, изграђеног 1987. године. Тај објекат ће у будућности бити савремен интернистички блок у ком ће се, коначно, под једним кровом наћи сва одељења и службе ове гране, као и њихова поликлиника и дијагностика. Др Растовић каже да ће у другој фази најзначајније бити пресељење Одељења за неурологију са Апатинског пута на ову локацију. Како је реч о највећем објекту у склопу Опште болнице од скоро 16 хиљада квадратних метара, планира се да се у адаптирани интернистички блок премести и Служба болничке апотеке и Техничка служба, те да се формира и савремени, обједињен, хитан пријем пацијената са две операционе сале за хитне интервенције и пратећим дијагностичким службама, као и део за дневну хоспитализацију. Нови објекат и садашњи хирушки блок ће на три етаже бити повезани топлим везама што ће додатно олакшати рад и функционисање свим, а нарочито медицинским радницима и у значајној мери допринети већем конфору пацијената.
М. Миљеновић
