Уочи два Велика петка, оног који славе верници по грегоријанском, па седмицу касније и по јулијанском календару, врло је ужурбано у пољопривредним газдинствима која су засновала и властите рибњаке, што је случај у Растини, најмањем селу сомборског атара.
- Сада изловљавамо готово сваки дан шарана, који је омиљено јело које се спрема на Велики петак- каже Богдан Влатковић, којег затичемо на његовом комплексу рибњака састављених од седам „базена“.- У једном потезању мреже вадимо око две, две и по тоне рибе, која се након тога разврстава, па се она која је превише мала за конзумирање враћа у друге рибњаке.
Богданови рибњаци простиру се на скоро 11 хектара породичног газдинства, окруженог педантно уређеним воћњацима и виноградима. Овај предузимљиви Растинац, потомак је солунских бораца, који су и оснивачи села пре готово једног века (1921. године), тачније након Великог рата.
Мада посла на рибњацима има и за више руку, прича Влатковић, у ситуацији када млади људи напуштају села и одлазе и у иностранство не би ли обезбедили егзистенцију, све је теже наћи плаћену помоћ за посао који није ни мало идиличан. Ради се у хладној води до појаса, а они који имају лакше „радно место“ повлаче мреже пуне шарана и толстолобика са обале, али не остају суве гардеробе док рибу соритрају и мере.
- Има неких помака, нажалост искључиво због тога што више ни у градовима нема посла, па нам се млади људи и враћају назад у село - вели Богдан док у „тефтер“ бележи килажу сваког великог суда у коме завршава изловљена риба. - Овде покушавају да заснују сточарску производњу, баве се ратарством, воћарством и виноградарством на донедавно запуштеним њивама које њихови стари нису више могли да обрађују.
Скуп потомака солунаца
Растинци су и иначе познати као гостољубив свет, али и село које држи до своје традиције изникле на херојству предака у Првом светском рату и страдању у мађарском логору Шарвар током Другог светског рата у који их је бацила Хортијева Мађарска.
На Лазареву суботу у Алекси Шантићу одржаће се годишњи скуп представника свих војвођанских села која су населиле породице солунских добровољаца. На трпези свечаног ручка у Шантићу наћи ће се и шаран из рибњака Богдана Влатковића из Растине.
Богдан Влатковић је ипак оптимистичан, јер му се на породичном газдинству придружио и син Милан, који и сам има породицу.
- Ја сам имао среће у неку руку, можда ми се деца и не би сложила са тим, али и син и кћер су ми у Растини, имам и петоро унучића, па ће дати Бог да има ко да настави и даље развија овај посао- нада се Богдан, чије газдинство од пре неколико година представља праву летњу оазу сеоског туризма у крају који готово ништа не нуди деци и омладини, па тада „незапослени“ рибњаци послуже као одлична купалишта бројним посетиоцима.
М. Миљеновић
