Овим актом су створени сви правни услови да у потпуности заживе нове мере Закона о становању у вези института управника зграда, што је тема која је месецима уназад заокупљала српску јавност.
Ако је судити по јучерашњем стању у јединственој евиденцији стамбених заједница Републичког геодетског завода, Сомборци, становници објеката колективног становања, тек су половично извршили своју обавезу. Наиме, према овом регистру на подручју Сомбора је регистровано тек 125 стамбених заједница, што је према неким проценама нешто мање од пола постојећег броја зграда са већим бројем станова.
„Тешко је проценити тачан број стамбених заједница, пошто је некадашњи СИЗ за становање имао регистрованих 216 скупштина станара, што у овом моменту није реалан број“, каже Жељко Ласло, саветник за стамбене послове и регистратор стамбених заједница у овдашњем Одељењу за комуналне послове Градске управе.“Чињеница је да је овај податак, изградњом бројних нових објеката колективног становања знатно порастао, процењујемо да их има више од 300, а при томе је остављена и законска могућност да власници станова у сваком улазу зграде региструју своју заједницу.“
Додатни рок
Законски рок за регистрацију стамбених заједница истекао је 12. децембра 2017. године. Станари који органе управљања нису изабрали у прописаном року, имаће могућност да то учине у накнадном року који ће одредити комунални инспектор приликом обиласка зграде, ради провере о упису у Регистар стамбених заједница.Само у случају да станари ни у накнадном року не изаберу органе управљања, Одсек за имовинско-правне и стамбене послове Градске управе ће именовати професионалног управника са листе која се води у Регистру професионалних управника.
Пред Одељењем за комуналне послове, након усвајања скупштинске одлуке, налази се и посао одређивања принудних управника за оне стамбене заједнице које нису на време извршиле формалну регистрацију и изабрале властите управнике. Ако се у разматрање узме минимална процена да у граду постоји више од 300 објеката колективног становања и пословања, али и да је до сада свега пет особа у Сомбору добило лиценце Привредне коморе Србије да обавља послове управника, лако је израчунати да би сваки од њих, након именовања, требао да води рачуна о макар тридесетак зграда.
Накнаде за одржавање
Одборници су одредили и минималне износе намењене инвестиционом одржавању зграда, која ће по квадратном метру стана или пословног простора, за зграде са лифтом старости до 10 година износити 2,5 дубарам, за зграде старости од 10 до 20 година четири динара, за оне од 20 до 30 година старости пет динара, док ће власници станова и локала у зградама старим преко 30 година издвајати шест динара. За зграде које немају лифт, а у истим старосним категоријама најмања месечна издвајања ће бити два, три, четири односно пет динара. Приде, на име трошкова текућег одржавања, Одлуком је утврђено да је минимални месечни износ за сваки посебни део зграде са лифтом 287, а за зграде без лифта 220 динара.
Имајући то у виду и захваљујући неажурности доброг дела власника станова у објекатима колективног становања да сами региструју заједницу и изаберу управнике зграде, овакав пословни ангажман би врло лако могао да представља одличан извор прихода за лиценциране принудне управнике. Наиме, скупштинском одлуком је утврђен износ накнаде за принудно постављене професионалне управнике и накнада је у зависности од броја посебних делова зграде (станова, заједничких просторија, локала... )
Тако, накнада за рад принудног управника у згради до осам посебних делова износи 147 динара, а накнада за управљање у згради од осам до 30 посебних делова износи 176 динара. Мада за управљање у згради са више од 30 посебних делова накнада принудног професионалног управника износи 205 динара за сваки посебни део зграде (стан), због чињенице да у Сомбору постоји свега неколико таквих објеката као што су дванаестоспратне куле на Првомајском булевару, ламеле у Славише Вајнера-Чиче, Улици Нике Максимовића...ни посао сомборских управника, уколико га буду поштено радили, неће бити баш лак.
М. Миљеновић
