Наиме, на предлог Градског већа сомборска локална самоуправа ће ући у подухват потпуне реконструкције јавне расвете, који ће овдашње пореске обвезнике стајати безмало шест милиона евра.
Како се може протумачити из материјала на основу којих су одборници донели овакву одлуку град Сомбор ће са предузећем „Еско Елиос“ из Новог Сада склопити уговор вредан 682.780.000 динара, односно 5,8 милиона евра, са урачунатим порезом на додату вредност. Новосадском предузећу ће у овом подухвату помоћи и подизвођачи, односно овдашња, на инфраструктурним радовима свеприсутна компанија „Сомборелектро“ као и још једна новосадска фирма, „ХС Инжењеринг“. Уговор ће бити потписан на период од 12 година, а њиме је предвиђено да по потписивању уговора буде формирано заједничко предузеће чију би управу требало да чине два представника извођача и један делегат наручиоца, односно Града Сомбора. Наредних 144 месеца из буyета града извођачу ће се исплаћивати месечна накнада у износу од 33.600 евра, што је сума без урачунатог ПДВ-а, а овом накнадом нису предвиђени трошкови за интервентно одржавање који ће износити 369 евра по једној ЛЕД светиљки.
Суштина целог пројекта је замена готово 9.500 светиљки, како би уместо старих и неефикасних биле постављене ЛЕД и метал-халогене сијалице у самом Сомбору, свим његовим селима, као и у салашким насељима Лугову, Жарковцу и Чичовима. Рачуница је, према предлагачима, таква да извршилац радова гарантује да ће током уговорног периода, од 12 година, бити остварена гарантована уштеда од 461.000 евра, од којих ће 85 одсто припасти предузећу „Еско Елиос“ доо, а преосталих 15 одсто Граду Сомбору.
За овдашње хроничаре развоја инфраструктуре овај уговор представља трећи покушај склапања јавно-приватног партнерства и то у ситуацији када претходна искуства не говоре у прилог оптимизму. Наиме, крајем прошлог века, тада само у статусу општине, Сомбор је формирао предузеће „Сомбор гас“, да би 2002. ушао у јавно приватно партнерство са загребачком „Монтмонтажом“ којом приликом је хрватски партнер био готово равноправан партнер, али са „златном акцијом“. Годинама касније, донедавни ексклузивни дистрибутер гаса на подручју Сомбора је, под разним изговорима, променио власничку структуру тако да сада сам град има свега 33 одсто власништва и то без могућности контроле пословања, па се положај представника града у управљачкој структури „Сомборгаса“ свео на само добро плаћену синекуру.
Нешто касније подухват да се кроз исту форму реконструише главна сомборска Улица Краља Петра Првог се претворио у скандал незапамћених размера. Наиме у марту 2006. године, уз „благослов“ одборника варошке Скупштине, тадашњи градоначелник је зарад финансирања радова на реконструкцији, вредних око четири милиона евра, потписао уговор са фирмом „ЛА Еагле Интернатионал“, за коју се испоставило да је регистрована у једном од пореских рајева, након чега су уследиле и вишенедељне жучне скупштинске расправе. Величина скандала, која је резултирала и кривичним пријавама против носиоца извршне власти, довела је до великих потреса у граду, од целог посла није било ништа, па је главна улица две године касније реконструисана новцем из покрајинског буџета.
Нејаки одборнички глас негодовања у вези са склапањем овог јавно-приватног партнерства је дошао из редова Војвођанске партије, чији је одборник Стеван Варга упозорио да је ова област од стране Националне стратегије за борбу против корупције препозната као врло ризична, јер овакви уговори доводе до задовољења интереса само уског круга људи и чине штету грађанима. - Сматрам да је ово једно обично прање новаца за које ће неко кад-тад, морати одговарати - рекао је Варга и устврдио да се посао склапа са фирмом која је повезена са мађарским предузећем „Елиос“ чији је један од сувласника био зет мађарског премијера Орбана.
М. Миљеновић
