– Ванредно стање, забрана кретања и изолација ставили су у један ограничен простор жртву и насилника. Повећање броја позива последица је те ситуације. Проценат насиља над женама повећан је у целом свету у време пандемије, а верујемо да ни ових 30 одсто нису права слика. Насиља је било много више, али жртве нису биле у ситуацији да позову – каже консултанткиња при СОС телефону Данијела Лоци.
У Зрењанинском едукативном центру кажу да је велики део позива стизао од жена са 65 и више година, којима је кретање, као и њиховим партнерима, било потпуно забрањено скоро два месеца.
– То је за нас било нешто ново, јер жене у тим годинама нам се до сада нису често јављале. Насиље очигледно не бира године. Жене су нам се јављале јер су трпеле физичко, али и психичко и економско насиље – наводи Лоци.
Женама које су се јављале на СОС телефон, који је био доступан 24 сата, седам дана у недељи, консултанткиње су давале савете и пружале им подршку. Појашњавале су им и процедуру пријављивања насиља и упућивале на надлежне институције. Одређени број позива стизао је и електронском поштом и преко Вибера, јер неке жртве нису биле у ситуацији да слободно телефонирају. Бити заточен са насилником у ограниченом простору, без могућности да из тог простора изађете, за многе је жене био превелики стрес. Од страха, како се верује, много њих насиље није ни пријавило.
У прилог томе иду и подаци из установе социјалне заштите „Мост“, којој припада и Сигурна кућа.
– За време ванредног стања нисмо имали повећан број пријема у Сигурну кућу. Иако из искуства знамо да је проценат насиља сигурно био већи, жене су се, плашећи се насилника, неизвесне ситуације и бринући се за децу, теже одлучивале да пријаве насиље. Једно је редовно стање, ни тада жртвама није лако, међутим, ванредно стање је нешто потпуно друго. Мислимо да ћемо последице тога тек осетити. Сигурно је да ће број пријема у Сигурну кућу у наредном периоду бити повећан – кажу надлежни у „Мосту“.
Ж. Балабан
