У ОВОМ ВОЈВОЂАНСКОМ МЕСТУ ВИШЕ НЕМА ПРАЗНИХ КУЋА, А ЦЕНА КВАДРАТА СКОРО КАО У МЕТРОПОЛАМА! "Дневник" у Новој Пазови, колевци мале привреде
Кад се након више до 300 претабаних војвођанских села – у којима смо махом навикли да нема више од 2.000 становника – нађемо у месту које ни не важи за село, али се ипак уклапа у актуелни серијал, и има више од 20.000 мештана (ваљда су све нуле на броју), онда можете мислити каква нам је збрка у глави, а вала и у програму за писање (овог) текста. Јер, одакле почети?!
Нова Пазова.
Ваљда вам је већ све јасно...
Одмах ћемо прећи на ствар и „слово” препустити нашим саговорницима који немају проблем са причом (замислите кад неки нису ни стигли да кажу шта су све хтели), а себи ћемо олакшати тек толико да ни не покушамо да распетљамо умршено клупко мисли и доживљаја о овом, практично, градићу.
– У Новој Пазови више немамо празних кућа, а оне које и јесу, купују се због плаца како би се зидале зграде – прича нам председник Савета Месне заједнице Синиша Костић, напомињући да им је сада цена квадрата стана око 1.700 евра. – Постојећа инфраструктура то тешко подноси, тако да ће се сад мало обуставити са градњом како би једно друго могло да испрати. Рецимо, имамо воду из бунара, одлична је, али и даље сви купујемо флаширану јер се дешавају непредвиђени кварови. И водоводна мрежа нам је стара, а буџетом је предвиђено да се крене с радовима и обновом. Каналзација се увелико ради, доста објеката је већ прикључено на њу, а ове године треба још седам улица да је добије, па следеће још седам. Такође, захтевали смо да се и висина зграда смањи, јер породице које и даље живе у својим кућама, сметају им тако високи објекти, немају више светлости као пре и слично. Полако се лице Нове Пазове брише, добијамо све урбанију средину.
Пре него што је избио рат у Украјини, требало је да реновирамо наш Дом здравља, па да не морамо ни од кога да зависимо. Доста пројеката нам је пропало због дешавања у свету (Синиша Костић)
Међутим, и само ширење Нове Пазове по завршетку Другог светског рата било је, како каже председник Организације резервних војних старешина Зденко Гашић, збрда-здола.
– Велики проблем је што наше место није уређено, имамо уске улице, све је зидано како се стигло. Морате разумети да нико овде није дошао богат, па нико није ни хтео да се одрекне дела свог малог плаца да би улица била шира, а сад би то сви урадили – напомиње Гашић.
Градски амбијент је мана онима који желе да живе у сеоском окружењу, али и такорећи врлина због бољих пословних прилика.
– Стопа незапослености у целој општини Стара Пазова је свега 1,79 одсто. Не ради само онај ко неће. Ми смо велико индустријско место. Говори се да у целој општини има око 4.000 предузетника, али већи део припада нама. Можемо рећи да смо колевка мале привреде – додаје Костић, те кружни ток на улазу у место пореди са Славијом, будући да је свакодневно око 16 часова невиђена гужва јер људи масовно иду у ТЦ „БИГ” у шопинг.
Овакав тренд раста и развоја Нове Пазове почео је пре десетак година. Људи са свих страна се поново досељавају, што се бежели чак и на дневном нивоу. То је допринело и да се поприлично улаже у ово место, па тако сада оно има неколико вртића, што државних што приватних, фискултурну салу на нивоу хале, пет цркви, нову тренажну салу која би ускоро требало да почне да се користи, а као месна заједница никоме нису дужни ни динар!
– Највећи проблем нам је здравство. Будући да припадамо Сремској Митровици, упућени смо на ту страну, донде немамо ни бусеве, земунска болница нам је најближа. Пре него што је избио рат у Украјини, требало је да реновирамо наш Дом здравља, па да не морамо ни од кога да зависимо. Доста пројеката нам је пропало због дешавања у свету – каже наш саговорник.
Пази ово!
Да није (Старе) Пазове, не би настала ни Нова, макар не под таквим именом, будући да је лоцирана свега неколико километара југоисточно. Нова Пазова је пак основана 1792. године досељавањем Немаца протестантске вероисповести који су у овом месту живели све до пред крај Другого светског рата, након чега је неко време оно остало празно све док нису колонизовани Срби из разних делова ондашње Југославије, углавном из јужних крајева. Данас у Новој Пазови махом живи српски живаљ, али има и понека немачка и словачка породица, док је последњих година тренд да се досељавају и Кинези, Руси, Шриланчани...
Када је реч о имену, ту треба размотрити опције које су у понуди за основу имена – Пазова (Пазуха из 15. века). Колико смо успели да пронађемо на интернету, али и да чујемо од наших саговорника, постоје три варијанте: по пролећним потоцима који су правили велике завоје или пазухе; по зови која се налазила око некадашње дрвене цркве; како је ово подручје било пуно хумки, па се узвикивало „пази ово”.
Али, шта је најлепше што се дешава баш у Новој Пазови?
– Најлепше је што је у наше место донета култура са разних страна, а наша деца су мешане крви и због тога су много лепа, паметна и спретна, висока и снажна – наводи председник КУД „Младост” Горан Кркобабић. – Такође, предност живота у овом месту је та што смо близу свих градова, на правом смо путу, избор нам је велик и кад је реч о послу, спорту, школовању, све нам је доступно и ово је одлична средина за живот.
Забрањено је преузимање текста или дела текста без навођења аутора и наше медијске куће, у виду живог линка који води ка оригиналном садржају. Свако кршење овог правила третираће се као повреда ауторских права.