Ауторка тематске изложбе, архивски саветник Данијела Бранковић, представила је преко 70 отисака печата, који су употребљавани у јавним службама у слободним и краљевским градовима - Новом Саду, Сомбору, Суботици, трговиштима и селима.
Директор Архива Војводине Небојша Кузмановић истакао је да овакви сусрети омогућавају размену искустава, знања и идеја, али су и прилика да ова установа прикаже резултате свог рада.
- Славимо велики јубилеј - рекао је Кузмановић. - Прошло је 97 година од оснивања ове установе, која чува архивску грађу и документа, важна за појединце, групе грађана, установе, за саму државу и народе. Међу нашим гостима су пријатељи и колеге из Београда, Вуковара и других градова, што говори да је наша установа постала препознатљива по програмима које приређујемо. И овога пута рипремили смо праву посластицу, не само за архивисте и људе из области културе, већ за све грађане, који имају прилику да виде оригиналне печате из 19. века.
Кузмановић је истакао да се важност те установе огледа у чувању 45 милиона докумената, међу којима је много корисних - документи из матичних књига за личне потребе грађана, али и оних који су сами по себи занимљиви, те идеални за излагање посетиоцима. Битно је, како је навео, да се грађани увере да то нису само мртва слова на папиру, већ својеврсни докази времена и друштва у којем су настали.
Др Љубинка Шкодрић, архивски саветник и виши научни сарадник Института за савремену историју у Београду, подсетила је да традиција проучавања и свест о значају печата у Србији постоје од давне 1898. године када је донет закон о државној архиви. Он је, како је објаснила, предвиђао да та установа осим архивских докумената подељених у историјски, политички, административни и судски одељак има и одељење које се бави чувањем старих печата, захваљујући чему Државни архив Срије сада има богату колекцију старих печата.
- Ми данас, изложени бројним информацијама са различитих медија, можда имамо тешкоће да схватимо колики је значај имао печата у прошлости - објаснила је др Љубинка Шкодрић. - На пример, када би се не толико писмено становништво у 19. веку сусрело са неким документом, најважнија је била сликовна представа између написаних редова, а она се налазила на печату. Шта је нацрт на печату поручивао и они су закључивали на основу тих представа, једна је од основних тема проучавања печата. Различити историјски периоди и друшвена уређења и догађаји утицали су на промене садржаја на тим печатима. Ако посматрамо печате из доба Краљевине или Кнежевине Србије можемо закључити како се одвијала борба за српску независност, како је текла изградња модерних институција, како се изграђивао српски национални идентитет...
Поставка обухвата архивски материјал, који се први пут самостално презентује јавности, будући да је у претходним деценијама био излаган у оквиру сложених тематских изложби Архива Војводине. Печати сведоче о историјским процесима, уређењу и развоју државне управе, судства и других институција на територији Бачке у 19 веку.
Д. Клашња
