Ако ни због чега, а оно због податка да нема града у ширем региону који има дуже дрвореде од улица ( 20 километара улице- 21 километар дрвореди), или да сваки други житељ има „своје“ дрво, које је најчешће високо и по 20 метара, док највећи број од преко 20.000 стабала при дну не може обухватити једна особа, већ јој треба додатни пар руку.
Пре свега, то је резултат вишедеценијског старања самих Сoмбораца који предњаче у зеленим политикама и чији град важи за један од еколошки најосвешћенијих у Србији, град где се још од краја 18. века системски улаже у унапређење заштите животне средине и где се системски негују зелене површине. Да је реч о непрекидној пракси потврђује и чињеница да је ове године троструко увећан буџет за област заштите животне средине, а како наводи градоначелник Антонио Ратковић, у плану је да се у наредној години тај буџет и додатно повећа. Тренутно, уз подршку Министарства заштите животне средине, у току су радови садње ветрозаштитиног појаса у Чонопљи, за шта је обезбеђено 450 садница.
Ремедијација земљишта бивше кафилерије
Још један од доказа који говори у прилог томе да Сомбор негује свој зелени идентитет је и успешно решавање проблема некадашње Ветеринарске установе „Протеинка“ где је у току ремедијација земљишта бивше кафилерије.
- То је још један заједнички пројекат Града и Министарства заштите животне средине, пројекат санације земљишта у „Протеинци“ која је била еколошки најпроблематичнија локација на територији Сомбора. Санацијом земљишта и садњом 1500 садница, ми трајно решавамо ово питање и добијамо значајну нову зелену површину у граду - објашњава Ратковић и додаје да је Сомбор поносан на своје зеленило, али и доследан у вођењу зелене политике, што потврђује изградњом и уређењем нових паркова, нових зелених оаза и површина под шумом зарад квалитетнијх услова живота свих његових становника.
- Ове године смо троструко повећали буџет за област заштите животне средине, а у 2023. ће бити још додатно увећан. У Чонопљи смо, уз подршку Министарства заштите животне средине, започели садњу ветрозаштитиног појаса са 450 садница, којим се остварују вишеструки бенефити – каже градоначелник Ратковић. - Спречава се ерозија ветром, самим тим чувамо површинске слојеве земљишта који садрже највиши проценат хумуса, штитимо путеве од снежних сметова, додатно повећавамо зелени фонд у нашем граду...
У протекле три године на територији самог града али и насељених места подигнуто је преко шест километара ветрозаштитних појасева и дрвореда.
Дејан Фуријановић, помоћник министарке за заштиту животне средине, који се и сам уверио у то како се троше средства републичког буџета у пројекту додатног озелењавања Сомбора и околине, похвалио је посвећеност и рад локалне самоуправе у овој области и позвао надлежне у Градској управи да наставе да учествују на конкурсима које расписује надлежно Министарство, како би њихов град наставио да буду у врху листе еколошких градова.
- Министарство заштите животне средине како ове, тако и следеће године објавиће јавне конкурсе на којима апелујемо да Сомбор и даље учествује, јер овакве и сличне акције чине да ваздух буде бољи и здравији како за локалну заједницу, тако и за целу земљу - истакао је Фуријановић.
М. Миљеновић
