У фото-објективу Зрењанинца Предрага Костина природа и дивље животиње

Фотографисањем природе и дивљих животиња Предраг Костин из Зрењанина бави се од 2007. године.
с
Фото: Приватна архива

Или, како сам каже, од тренутка када је купио прву професионалну опрему за фотографисање природе. Већ годину дана касније победио је на конкурсу National geographic Србија. До сада је имао осам самосталних и неколико групних изложби фотографија широм Србије.

Мотиве за фотографије налази у специјалним резерватима природе „Горње Подунавље“, „Стари Бегеј - Царска бара“, „Ритови доњег Потисја“, Национални парк Тара, Национални парк Фрушка гора, на Вршачким планинама, као и у Специјалном резервату природе „Увац“.

- Одувек ме је привлачило да фотографишем природу и животиње у дивљини, јер је то за мене нека врста изазова. Да фотографишем на „туђем“ терену, тамо где сам гост, и то непозван. Животиње вам не позирају, морате да их добро упознате, да научите када ћете их и где пронаћи, да упознате њихове биолошке циклусе, да вам се, притом, намести и лепо време и добро светло. Све то изискује много припреме, стрпљења, знања... И тек кад се то све поклопи, направите добру фотографију – прича за „Дневник“ Предраг Костин.

Фото: Предраг Костин

Да бисте се бавили фотографисањем природе и животиња у дивљини, њиховом природном станишту, морате бити спремни на велика одрицања.

- Немате појма шта све морате да преживите да бисте направили добру фотографију. Устајање у цик зоре, киша, ветар, комарци, крпељи, муве и пијавице... Треба да стрпљиво чекате у природном склоништу или да га сами направите. Али љубав према природи, према животињама и према фотографији на крају победи све те муке - каже Костин.

Предраг истиче да му је тешко да издвоји фотографије на које је посебно поносан. Ипак...

Фото: Предраг Костин

- Поносан сам што сам успео да фотографишем орлове белорепане. То су поносне, слободне птице, које кад осете човека, одлете да се никад више не врате на место где је човек закорачио. Јако сам срећан што сам успео да фотографишем јелене у Специјалном резервату „Горње Подунавље“. Јелен вам је прави шумски дух. Само се појави, баш као дух, и тако и нестане. Врло је осетљив на присуство човека и морате да имате много стрпљења и знања да га „уловите“ објективом - објашњава наш саговорник.

Предраг је, иначе, запослен у НИС-у, али сваки слободан тренутак проводи у природи са фотографском опремом.

- Планова има веома много. Тренутно радим на инстаграм страници „Дивља Србија“, у плану су израда сајта, блогови о животињама и о фотографији, фотографски курсеви. И, најважније, завршни радови на фото-монографији која би требало да изађе на лето - најављује Предраг.

А што се тиче терена, Предраг планира да се ове године бави Царском баром.

- Нисмо ни свесни какво богатство имамо у околини. Све то морам забележити, јер се плашим да такође нисмо свесни како због нашег нечињења и окретања главе од проблема, природно богатство нестаје пред нашим очима - закључује Предраг Костин.

        Жељко Балабан

EUR/RSD 117.5783
Најновије вести