Међутим, са све већим одливом младих људи, који иду да раде у иностранство или веће центре у земљи, село је све старије.
- Отишло је стотинак породица, а ако се овако настави можда ускоро нећемо имати довољно радне снаге у селу. Сви који су сада у селу, запослени су. Раде у Руми и Сремској Митровици, тако да у Кузмину имамо посла за све. Ако би сада тражили нову радну снагу да нешто ради мислим, да не би успели - каже нам председник Месне заједнице Стеван Миловац.
Старији су остали на пољопривредним имањима, па обрађују земљу. У селу има пар већих газдинстава, која обрађују по 2.000 хектара земље, а оних мањих који обрађују од два, три до пет, има поприличан број, па тако све до 30 хектара, прича Миловац.
- У Кузмину се највише сеје кукуруз и соја. Шећерна репа врло ретко и оно што је посејано постаје кварно. Ударила је пероноспора и има доста те кварне репе. Одбици ће бити велики као и разочарења људи који су сејали ове године. А када је у питању пшеница, ове године приноси су били од 40 до 50 метричких центи по хектару. Кукуруз се добро исплатио, он је дао род од 80 до 100 метричких центи по хектару, а неки су имали и више, све зависи од обраде, да ли су на време обрадили земљу и дали јој све што треба. Свакако, у односу на прошлу годину, овогодишњи род је много већи, цене су различите, а када се све прода опет долазимо на исто – вели Миловац.
Месна заједница се ангажовала и на другим пословима за село. Тако је насуто 800 метара атарских путева, а остало је око три километра асфалтних путева, који улазе у сокаке.
- Имамо обећање, а ми верујемо да ће се то врло брзо решити када почне у околини негде асфалтирање пута, па да се за то мало донесе асфалт и у наше село – каже Миловац, али додаје да је највећи посао одложен због недостатка пара, а то је увођење изолације и грејања у Дом културе. - Вредност овог пројекта је 21 милион динара и зато смо се договорили да га радимо по фазама.
У Кузмину више доминира производња поврћа, посебно паприка, него воћа. Двојица већих воћара лане су добро прошли, јабуке су добро родиле и била им је цена добра. Имају ти воћари и своје хладњаче где депонују јабуке, али не у великим количинама, јер су им хладњаче мале. Јабуке се већином извозе.
- Купине и малине су код нас некад узгајане на велико, а сада их у Кузмину нема више. Мештани не одустају од това свиња и говеда. Очекујемо да ће нове подстицајне мере унапредити тов јунади, али није лако. Како чујем од човека који храни преко 100 јунади у једном турнусу, он је добио уверавања да ће цена бити добра и да настави са товом јунади. Међутим, он је у дилеми, јер није лако купити 100 јунади за тов. Произвођачи нису задовољни ценом свиња, па ови мањи прекидају тов, док они који раде на велико ипак опстају – закључује наш саговорник.
Доста људи је у ланцу производње дувана. Ове године се хвале да је био добар род и цена.
- У селу имамо три човека међу јачим произвођачима дувана. Они саде дуван на по 20 хектара сваки. Ове године цена дувана је добра, док су лане биле лошије – додаје Миловац и потврђује да су фирме – откупљивачи дувана помогли, уз локалну самоуправу, да се у селу уреди Дом културе.
- Реновирали смо салу Дома културе, поставили нове алуминијске прозоре, зидове средили, купили нове столице и не би нико рекао када оде у салу, да све то није ново. Међутим, остало нам је још да променимо под, што ће ускоро бити и урађено – каже Миловац.
Д. Савичин
Пројекат „Акценат на Сремску Митровицу” реализовала је „Панонија медиа“ у сарадњи са „Дневником“. Ставови изнети у овом тексту нужно не изражавају ставове локалне самоуправе, која суфинансира пројекат.
