Новац за последњу, трећу фазу радова, као и претходне две, прошлог месеца одобрила је Покрајинска влада, и сада ваља сачекати да се спроведу радње у вези са избором извођача, па да мајстори поново запоседну тај објекат на ком су и претходне две године радили.
– За последњу фазу, током које ће бити санирана фасада конака и капеле, и уређен колски прилаз, одобрено је 23,6 милиона динара – каже настојатељица манастира мати Февронија. – У оквиру претходне две фазе обављена је санација капиларне влаге пресецањем зидова, преуређен простор у приземљу, уведено централно грејање, те замењена столарија, електроинсталације и постављене подне облоге. Остало је, када се исуше зидови, да се подне облоге ставе и у лагуму у склопу конака, који је заправо подигнут на стени. Жеља ми је и да пешачку стазу у порти изместимо како би била мање стрма и безбеднија за сестринство и посетиоце, као и да оградимо наш посед.
Мати Февронија, најмалађа игуманија на Фрушкој гори, истиче да јој је откако је постављена за настојатељицу манастира 1. децембра 2020. године, прво на уму било да побољша основне услове за живот сестринства.
– Прве године сам само размишљала шта ми је чинити да поправим затечено стање, поврх тога што је требало обезбедити редовна богослужења. Тренутно смо нас читири – монахиње Олимпијада и Воскресија, послушница Бранислава и ја, стални житељи манастирске обитељи, од чега су монахиње у позним годинама и нимало није згодно да се до келија пењу по стрмим степеницама. Сада све полако решавамо – вели мати Февронија.
Како би обезбедила додатне изворе прихода, мати је набавила машину за вез у намери да монахиње услужно везу. Још увек им је обука у току, али се извесни примерци веза већ могу видети. У плану је и да лагум ставе у функцију тако да и од њега могу да уберу неку пару. Иначе се баве израдом бројаница, праве сапуне од козијег млека, тинктуре, као и лек за лечење анемије по Пелагићевом рецепту, за који мати Февронија тврди, по сопственом искуству, али и према искуствима других који су га пробали, да је врло делотворан.
– Поверено ми је да чувам овај манастир, и ја сам то озбиљно схватила, и ту нема никаквог компромиса – каже она уз напомену да је одлука епископа сремског Василија да је постави на чело манастира Мала Ремета, за њу била неочекивана. – Нисам се никада видела у овој улози. Постоји изрека:„Што нећеш, то те стигне, за чим трчиш, то ти измиче“. Замонашила сам се у 29. години и две деценије провела у манастиру Гргетег, који је права монашка академија. Срећна сам што сам прошла кроз ту монашку академију и сва послушања у њој. Гледала сам да све прихватим као нову лекцију. Улога која ми је сад додељена носи са собом велику одговорност и терет, али се навикавам.
Мајка и две кћери монахиње
Мати Февронија, пореклом из Сремских Карловаца, премештена је из Гргетега у Малу Ремету заједно са својом биолошком мајком, садашњом монахињом Олимпијадом, тако да је постављењем на место настојатеља манастира постала уједно мати својој мајци. Олимпијада се замонашила неколико година после Февроније, своје млађе кћерке, а њиховим путем пошла је и старија кћи, односно сестра, која је духовно утичиште пронашла у једном од манастира у Србији.
Напомиње да јој је одмах по доласку приоритет био да обезбеди богослужења у цркви. Каже да по интернету круже информације како у манастиру нема богослужења, што није тачно. Литургије се служе сваке суботе у седам сати, недељом и празницима у девет часова. Суботом су за богослужења задужени свештеници румског архијерејског намесништва, док недељом нема правила ко ће служити. У припреми је и интернет страница где ће људи моћи да дођу до правих информација о манастиру.
Истиче да им је богослужење на првом месту, а остало шта стигну. Пренела је из Гргетега начин функционисања по Хиландарском типику, који подразумева пун богослужбени круг.
– Та служба држи нас, не ми њу. Тако кажу свети оци – додаје.
Ту фрушкогорску светињу, за коју се каже да је једна од најлепших и посебна по томе што једина задржала елементе византијско-српског стила, људи све више посећују. Мати Февронија казује да део заслуга за то припада власницима оближњег туристичког комплекса Лугарница и винарије Деурић, који својим посетиоцима препоручују да оду до манастира.
Текст и фото : Зорица Милосављевић
