Директор овог института, Владимир Црнојевић, каже да су у пројекта Дигиталног села који ће бити покренут 24. маја укључени пољопривредници и становници Мокрина и да је то први пут да се дигитална трансформација примени у великом напредном селу.
То би, каже, требало да им омогући да се много више ослањају на информационе технологије у свакодневном раду у пољопривреди, да користе дигиталне платформе за послове са банакама, осигурањем и приликом саветовања, али омогући ефикаснију пољопривредну производњу, заједничке наступе на тржишту кроз виртуелне задруге, набавку репроматеријала и пласман сировина.
"Ако се покаже успешном, дигиталну трансформацију моћи ћемо да применимо на свим селима у Србији и на читаву пољопривредну заједницу наше земље. У свету постоје дигиталне фарме, али оваква где ће се у једном ширем социјалном контексту укључити већи број становника и то различитих профила и активности, не постоји", каже Црнојевић.
Биосенспројекат дигиталног села покреће након четири године пошто је у оквиру тог Института отворен Центар дигиталне пољопривреде Србије и пуштена у рад дигитална платформа Агросенс, која кориснике само помоћу паметног телефона потпуно бесплатно снабдева битним информацијама захваљујућии сателитској технологији.
Биосенс институт тренутно је смештен у згради Ректората Универзитета у Новом Саду, а по речима Црнојевића зграда института за коју је премијерка Ана Брнабић положила камен темељац у мају прошле године сада је завршена, а у току су унутрашњи радови.
"Све оно што је било специфично за зграду, а то су антивибрациони системи , где је језгро зграде одвојено од остатка је завршено и успешно тестирано. Колеге из Немачке су овде боравиле неколико дана и радиле тестове, све је испало онако како смо и предвидели.Сада убрзано радимо на опремању и унутрашњим радовима и надамо се да ћемо испоштовати циљ који смо поставили, а то је да дочекамо Нову годину у новој згради, каже директор Црнојевић.
Истраживачко-развојни институт за информационе технологије биосистема Биосенс је водећи српски Дигитални Иновациони Хаб. Достигнућа Биосенса препозната су у Србији и у свету. Укључен је у неке од највећих европских дигиталних иновационих пројеката.
Сарађује са великим мултинационалним корпоративним актерима из различитих индустрија попут индустрије софтвера, компјутерских игара, осигурања и националним телима.
У Центру за сензорске технологије института тренутно се ради на развоју силикатних наноматеријала како би се применили у дијагностици и снимању ткива рака. Ови материјали користиће се и за паметну амбалажу за храну и за медицинске импланте. Нове наночестице се конструишу и ради ефикасног блокирања УВ зрачења и примене у безбеднијој генерацији крема за сунчање.
Ради се и на наногенераторима, развијени су и ултра танки микросуперкондензатори. Биосенсе је развио и Плант-О-Метар, уређај који биљке посматра и ван видљивог дела и у стању је да примети да ли су под стресом и колико су здраве. Прецизно утврђивање стања биљака је један од највећих изазова за пољопривреднике.Тачно мерење влажности земљишта је веома важно у пољопривреди, јер правилан раст, развој и одржавање биљака у великој мери зависи од количине воде у земљишту.
Институт Биосенс означен је као Европски центар изузетности. Сматра се основом научног напретка наше земље.
Тренутно овде ради 140 научника. У плану је да се у наредне три године запосли још 100. На мултидисциплинарним истраживањима раде научници из области природних наука и експерти за информационе технологије.
