Трска ове године није најбољег квалитета, јер су прошлог лета дували јаки ветрови, који су стабљике повили. Срећа да није пао снег, иначе од жетве не би било ништа, кажу жетеоци. Све што се пожање, у марту ће бити прерађено у радионицама и извезено у Немачку.
Занимљиво је да опрема која се користи за сечу трске није стандардна него се умеће мајстора огледа у томе да класичну косу прераде у косу за трску, а прерађен је и комбајн који се користи за превоз. Жетеоци овај комбајн зову платформа. На једну платформу стане шездесетак снопова, а дневно може да се напуни десетак платформи.
- Ово ми је прва година да возим платформу. Није тежак посао, али је потребан велики опрез да не повредите раднике који косе трску. Дневно превезем десетак платформи, а радимо шест дана у недељи - каже Бојан Сабо.
Вероника Сабо ухватила се у коштац са трском први пут ове године. Претходних 28 година радила је у болници, а сада је одлучила да се опроба у преради трске.
- Посао није тежак, радила сам и теже, око кукуруза, дувана... Одлучили смо да почнемо да прерађујемо трску, у радионици имамо тридесетак машина које смо буквално сами прерадили. Видећемо како ће се показати ова година, али за сада иде како треба - истиче Вероника.
Како се овај посао ради искључиво зими, дугогодишњи сезонци навикли су на рад и по далеко лошијим условима, него што су ове благе зиме. Миша Хавран из Белог Блата трску сече од 1982., односно од своје 19. године.
- Посао је тежак, али као и сваки други, ако мислиш да зарадиш мораш да ознојиш мајицу. У питању је сезонски посао, на пољу смо од децембра до априла, а онда у радионици. Дневно може да се заради од две до две и по хиљаде динара, што је солидно. Зими је проблем што је кратак дан, па не можемо дуго да будемо у риту. Враћам се из рита бициклом у село, што по мраку може да буде теже него сеча трске - прича Миша Хавран.
У Белом Блату сечом и прерадом трске бави се неколико малих приватних фирми.
Ж. Балабан
