У Сомбору у Скупштини града одржан пријем за ђаке генерације

Као 18. у ни­зу нај­бо­љих од нај­бо­љих, бу­ду­ћи сти­пен­ди­ста гра­да је Ла­сло Ури, ма­ту­рант Гим­на­зи­је „Вељ­ко Пе­тро­вић“. За­ни­мљи­во је да је пре три го­ди­не и ње­го­ва ста­ри­ја се­стра, Ана Ма­ри­ја, на осно­ву свих сво­јих гим­на­зиј­ских успе­ха  за­слу­жи­ла ва­ро­шку сти­пен­ди­ју.

Пла­ке­те и при­год­не на­гра­де, тач­ни­је,  де­се­то­днев­но пу­то­ва­ње у Бу­дим­пе­шту и на је­зе­ро Ба­ла­тон за ђа­ке ге­не­ра­ци­је основ­них шко­ла и по 10.000 ди­на­ра за нај­бо­ље ма­ту­ран­те, уру­чи­ла је у при­су­ству број­них ро­ди­те­ља, на­став­ни­ка и про­фе­со­ра, сом­бор­ска гра­до­на­чел­ни­ца Ду­шан­ка Го­лу­бо­вић. Она је и ову при­ли­ку ис­ко­ри­сти­ла да мла­ди­ма по­ру­чи да су са­ми ко­ва­чи сво­је сре­ће и успе­ха.

- Да би­сте оства­ри­ли свој циљ, учи­ни­ли да ва­ше же­ље по­ста­ну ствар­ност, нео­п­ход­но је би­ло да се на­о­ру­жа­те зна­њем, што сте ви и учи­ни­ли, на че­му вам че­сти­там - ре­кла је гра­до­на­чел­ни­ца, по­же­лев­ши ла­у­ре­а­ти­ма да ис­тра­ју на оства­ре­њу сво­јих сно­ва.- Нај­ве­ћи број вас већ зна ко­јим пу­те­ви­ма ће се кре­та­ти њи­хо­ва бу­дућ­ност, ко­је шко­ле или фа­кул­те­те ће упи­са­ти, где ће тра­жи­ти за­по­сле­ње, а на­ма пре­о­ста­је са­мо да вам по­же­ли­мо сву сре­ћу, по­што сте до­са­да­шњим ус­пе­си­ма до­ка­за­ли да мо­же­те и са­ми пот­пу­но ме­ро­дав­но да до­но­си­те та­кве ва­жне жи­вот­не од­лу­ке.

Го­ди­на­ма уна­зад ђа­ци ге­не­ра­ци­је се у сом­бор­ским шко­ла­ма би­ра­ју по стрикт­но утвр­ђе­ном пра­вил­ни­ку, па је та­ко ове го­ди­не до­шло до си­ту­а­ци­је да је шко­ла у Бач­ком Мо­но­што­ру , оба­ве­сти­ла ор­га­ни­за­то­ра, ло­кал­ну са­мо­у­пра­ву, да у овој школ­ској го­ди­ни ни­је­дан од њи­хо­вих „ма­лих ма­ту­ра­на­та“ ни­је ис­пу­нио усло­ве за сти­ца­ње ла­ска­ве ти­ту­ле ђа­ка ге­не­ра­ци­је. Цео до­га­ђај про­гла­ше­ња ђа­ка ге­не­ра­ци­је 18 основ­них и осам сред­њих сом­бор­ских шко­ла уве­ли­ча­ли су сво­јим на­сту­пом и ђа­ци ов­да­шње Му­зич­ке шко­ле „Пе­тар Ко­њо­вић“, а по оби­ча­ју на­кон све­ча­но­сти ло­кал­на са­мо­у­пра­ва је за нај­бо­ље ђа­ке, њи­хо­ве ро­ди­те­ље, на­став­ни­ке и про­фе­со­ре  ор­га­ни­зо­ва­ла скром­ни кок­тел.

Ово­го­ди­шњу про­сла­ву зна­ња и успе­ха сом­бор­ских осма­ка и ма­ту­ра­на­та, се­том је осен­чи­ла из­не­над­на и пре­ра­на смрт јед­ног од пр­вих град­ских сти­пен­ди­ста, Бо­ри­са Ма­ши­ћа. Сво­је­вре­ме­но од­лич­ном гим­на­зи­јал­цу и исто та­ко сту­ден­ту Фа­кул­те­та тех­нич­ких на­у­ка, ње­го­ви на­след­ни­ци су се оду­жи­ли ми­ну­том ћут­ње.

М. Ми­ље­но­вић