Реч је о изложби фотографија са мотивима капија, односно вратница у селима у сливу реке Јасенице око Тополе. Ауторе и публику на отварању изложбе поздравио је директор тителске установе Горан Поповић, а о значају и симболици капија говорио је аутор фотографија Слободан Шушњевић.
- Ова изложба је резултат Дарјушеве иницијативе, он ми је причао о тим капијама, из тополског краја одакле потиче и његова прича ме је заинтересовала. Када смо отишли у прву посету тим селима приметио сам колико је важно да се то све забележи, јер села сада постају скрајнута, сви се селимо у градове и губимо контакт са њима, а тиме и многе дивне грађевине почињу да пропадају. Саме капије, односно вратнице имају један дубоко духовни значај. Оне ограничавају спољни свет који се налази испред и унутрашњи који се налази иза капије и тако као да чисте човека који пролази кроз те вратнице и ступа на посед свог домаћина. Некада широке и по метар и по, зидане од камена и дрвета имају моћну структуру и обилују симболиком – вели Шушњевић.
Након изложбе у Новом Саду, приметно је да изложене фотографије вратница комуницирају са савременим човеком, са човеком који живи у граду и који је помало отуђен од света села и исконских заједница и домаћинстава. Историчар Дарјуш Самии наводи да ова изложба, поред свих познатих мотива Тополе, истиче њену срж, односно њена села.
- Топола је најпознатија по Карађорђу, Опленцу, Карађорђевићима, али ми смо кренули у ону Тополу која чини њену срж, а то су њена села у која одавно нико не свраћа. Позивари за војску су давно заборављени, а осим порезника или неког ретког накупца скоро нико да и не долази. То су села расута по брдима у која још увек није продро неки вид модернизације и која су се полако гасила. Као монументи овог историјског краја остале су капије које су зидали домаћини који су се осећали довољно снажно да их пред своју кућу ставе – прича Самии.
Капије су масивне и наткривене, а ништа на њима није случајно. Неке су дубоке и по два метра, масивне су и то не да би се заштитило домаћинство, него да би човек прошао кроз њих. Да би осетио разлику између спољашњег света и домаћинства у које ступа. Оне имају и надстрешницу, која се касније показала као непрактична, јер пољопривредне машине не могу да прођу испод ње, али се у Шумадији каже да је обичај да се застане када се испраћа гост и да је срамота да у случају кише гост покисне, већ треба да буде под стрехом. Оне су зато биле ту и ниједна капија није затворена до тих надстрешница, кроз сваку се види домаћинство, а то опет говори о отворености и гостопримљивости домаћина, објашњава Дарјуш Самии.
Како кажу Шушњевић и Самии, отварања изложби и контакт са њиховим ауторима служе да би се публици пренели мотиви и процеси настанка изложбе и пренела прича која се крије иза сваке фотографије, јер свака фотографија и свака капија има своју причу. Те капије постоје свуда, кроз њих људи пролазе, у њима се срећу и свака крије неку поруку и симболику.
Посетиоци тителске галерије изложбу могу погледати до 10. маја.
