Две трећине локалних самоуправа у Србији је прошле године на одређени начин учествовало у анкетирању грађана па су челни људи општина и градова могли да чују на шта суграђани желе да се троши део њиховог новца, а који се кроз различите локалне и републичке намете слива у општински буџет.
Закон намеће обавезу локалним самоуправама да укључе грађане у одлучивање, међутим, важније од тога је да сами грађани предложе идеје и пројекте у својим локалним срединама, каже за Танјуг помоћник министра државне управе и локалне самоуправе Саша Могић.
"На грађанима и локалним самоуправама остаје да успоставе комуникацију", поручује Могић.
Министарство је изменама Закона о локалној самоуправи прошле године утврдило обавезу свих општина и градова да спроводе поступак јавне расправе, а у склопу припрема буџета за наредну додину.
"То је обавеза која је законска, али суштина и пракса остаје на локалним самоуправама да обавесте своје грађане о времену и начину на који могу да искажу своје мишљење и захтеве".
Становници мањих средина треба да покажу своје интересовање и да активно учествују у том процесу, каже он и подсећа да постоје добри примери сарадње грађана и надлежних на локалу.
Општине и градови су дужни да обавесте своје суграђане да је почела припрема буддзета за наредну годину и да им понуде да дају предлоге.
"То може да буде организовано и на штандовима, у општинским управама, месним заједницама, писменим или електронским путем", наводи Могић.
Министарство очекује, јасан је Могић, да ове године све локалне самоуправе спроведу анкету и питају грађане на шта они желе да се у наредној години на локалу потроши њихов новац.
Да има светлих примера показује и општина Рума, која је почетком године добила награду за транспарентност и учешће јавности у раду локалне самоуправе, а један од оцењиваних критеријума је и пројекат "Партиципативно буџетирање".
Једна од локалних самоуправа, такође у Војводини, која већ пет година успешно спроводи пројекат "Партиципативно буџетирање" је и Град Сомбор.
У том граду у току је други круг гласања грађана за предлоге пројеката, а до 20. новембра траје рок.
Онај предлог пројекта који добије највисе гласова, биће уврштен у буџет за наредну годину.
Предлози грађани, иначе, морају да се односе искључиво на њихове потребе на локалу и оне пројекте који су у надлежности локалне самоуправе јер ће бити финансирани искључиво из средстава буџета града.
Досадашња пракса је показала да је углавном реч о изградњи дечјих игралишта, паркинга, рампи за особе са инвалидитетом, паркова и слично.
Члан Градског већа задужен за финансије и привреду у Сомбору Сава Дојић објашњава како у пракси изгледа учествовање грађана у креирању буџета за наредну годину у том граду.
"Сви грађани уз рачуне за ''Чистоћу'' добијају упитник, односно гласачке листиће на којима уписују своје предлоге. Те листиће убацују у кутије постављене у свим већим Месним заједницама, у Градском услужном центру у згради Жупаније, у тржним центрима...", наводи Дојић за Танјуг.
Први пут ове године у Сомбору је, истиче Дојић, организовано и гласање у средњим школама па тако пунолетни ученици предлажу шта би требало урадити у њиховој школи.
Свака средња школа у којој је организовано гласање добиће по један пројекат, а који ће бити финансиран из буџета Града за наредну годину.
