У врбаској школи „20. октобар” директор засукао рукаве

Директор Шимун спрема се ових дана за одлазак у пензију остављајући иза себе оно што човека чини достојним и великим. Желећи да наследницима остави лепу и сређену школу, Раденко Шимун је током летњег распуста свакодневно, укључујући и викенде, долазио у школу и по десетак сати вредно радио: фарбао, мазао, поправљао, радио је све што је било потребно како би школа што лепша и сређенија дочекала прво звоно нове школске године.

- Није важно ко је ко и шта , у животу је битно бити човек, а посебно у овом раду са децом, потребно је максимално уложити читаву своју личност. Волим децу и желим да им буде лепо, да се у школи осећају као код своје куће, да уживају у учионицама, ходницима, фискултурној сали, дворишту, једноставно кад из ње оду да пожеле што пре да се врате. Школа је храм будућности где стасавају нови људи, генерације будућих времена, зато морају имати добре услове и лепу школу о којој ће када одрасту причати својим потомцима - каже  Раденко Шимун, грејан пламеном радости, вођен идејом исправног и достојанственог рада, кроз свакодневне реакције деце, да што више и преданије ради и уради за добробит ученика и колектива школе у којој завршава радни век. Шимун је својим несебичним залагањем урадио много, једна од његових активности је и мисија вечерње школе за одрасле, за све оне који нису из неких разлога успели да заврше основну школу. Максималним залагањем Шимун је омогућио десетинама одраслих људи да коначно заврше основну школу после чега су лакше долазили до запослења, и зато су му неизмерно захвални.

- Тешко је кад сте на неком крају, али сам срећан што остављам у аманет свима, пре свега један чин људскости и љубави према деци и људима уопште за све нове генерације, у нади да ће чувати и неговати школу „20. Октобар“, ову нашу врбаску која у свом имену и носи пламен слободе -  рекао је на крају Шимун.

Текст и фото: Л. Киш