За сада је око четири одсто њих имало приговоре на расподелу земљишта иако су, током друге фазе комасације, учесници сами попуњавали листе жеља на којим локацијама и у којој количини желе да им поседи буду груписани у складу са такозваним проценбеним разредом земљишта.
- Кад отпочне комасација, класе земљишта се губе и претварају у проценбене разреде који се добијају копањем педолошких профила и претварају у коефицијенте који се множе са површином земљишта, на основу чега се добијају вредносне јединице - објашњава члан Градског већа за пољопривреду Града Вршца Слободан Јованов.
Кроз цео поступак комасације учесници носе вредносне јединице. Кад крене надела, сам крај комасације, који је сада у току, учесници се уводе у нове поседе, а те вредносне јединице опет се претварају у површине.
- То значи да неко може да уђе у процес са 100 хектара и изађе са 80, ако са лошијег пређе на бољи квалитет, али и обрнуто, што је сам избор учесника – појашњава Јованов.
Међутим, током фазе узимања жеља, ради се и прегледна карта (атарских) путева и каналске мреже, па људи тек кад уђу у нов посед виде да ли им заиста одговара нова рачуница, због чега имају право на жалбу. С друге стране, уколико се жале на растиње и жбуње које им се налази на новој парцели, такође имају право на приговор, а на локалној самоуправи је да у догледно време среди такав посед, али и да уради нове путеве и канале уколико је и то у плану.
- Комасација представља поступак укрупњавања пољопривредног земљишта, али поред тога и решавање имовинско-правних односа што је најбитније у целој причи - истиче Јованов. - Сами учесници немају решене правно-имовинске односе, а комасација у првој фази им то и омогућава јер се тиче утврђивања власништва над земљом и ту постоји велика погодност јер то могу бесплатно да спроведу.
Одлуку о поступку комасације донела је Скупштина Града Вршца 2012. године, и до сада је, укључујући и три последње катастарске општине, комасација урађена за 34.800 хектара, што значи да је преостало нешто мање од половине укупне површине на предвиђеној територији. У плану је да се са поступком настави и наредне године, да би цео посао био завршен за две –три године.
Оквирно гледано, читав процес, који финансирају Покрајински секретаријат за пољопривреду и локална самоуправа, по хектару кошта до 250 евра, укључујући и уређивање атарских путева и каналске мреже. Иначе, педолошки профил се ради на сваких 40 хектара на дубини од једног метра, јер је дотле плодно земљиште, због чега је земља у јужном Банату много јефтинија него у Бачкој, односно хектар у околини Вршца кошта до 10.000 евра, колико је у околини Новог Сада једно јутро.
Л. Радловачки
