Такође, на путу су и да реализују два пројекта у области запошљавања припадника ромске националне заједнице, а које финансира Европска унија, будући да је 58 одсто ромске популације незапослено и евидентирано при Националној служби за запошљавање.
- Прошле године је Град Вршац потписао споразум о сарадњи са Салном конференцијом градова и општина и добио свеобухватни пакет подршке за израду и унапређење стратешких, финансијских и институционалних механизама за спровођење мера инклузије Рома и Ромкиња - објашњава координаторка за ромска питања Одељења за друштвене делатности Града Вршца Алиса Шајн. - Тако је оперативни план за 2019. годину буџетиран од Града 600.000 динара и исто толико је Стална конференција градова и општина издвојила за реализацију активности по том плану.
Од укупног броја становништва на територији општине Вршац, 2,36 одсто њих чине припадници ромске националне заједнице. Највише њих живи на ободима града и у селима, док имају и своје насеље Балата. Како би представници надлежних институција препознали реалне потребе својих суграђана, средином прошле године формиран је мобилни тим који на терену решава све проблеме и потребе ромске популације.
- Као мобилни тим, средином јуна уписивали смо децу у предшколску установу на терену, дакле попуњавали смо са родитељима образце и саветовали их да уписују децу - наводи Шајн. - Сваке године имамо све више уписане деце у предшколску установу и основну школу. Такође, покушавамо на све начине да уведемо ромски језик као изборни предмет у школама, будући да на Високој школи струковних студија за образовање васпитача имамо катедру на ромском језику, по чему смо јединствени у Европи.
И када је реч о сегменту здравља, ситуација је све боља јер, откако мобилни тим постоји, више нема ромске деце која нису вакцинисана. Највећи проблем је и даље у области становања, као и када је реч о (не)запослености.
- Преко Сталне конференције градова и општина у оквиру програма Европске уније за подршку инклузији Рома добили смо пројекат који се тиче њиховог запошљавања, тако да организујемо обуке за фризерке, шминкерке, вариоце, зидаре, геронтодомаћице, као и хранитеље јер неки Роми живе у доста добрим условима, па имамо идеју да деца на тај начин остају у својој култури и традицији - истиче наша саговорница.
Као проблем се јавља и то што многи Роми добијају социјалну помоћ, те као да су зависни од ње, па нису ни довољно мотивисани да је се одрекну и почну да раде.
- Још увек мапирамо њихове потребе на основу чега ћемо радити обуке. Такође, и ГИЗ-ов пројекат се исто тиче запошљавања. Држимо и радионице са родитељима о важности редовне наставе за њихову децу.
Л. Радловачки
