Чини се да је тај ген повукао на деду који је некада имао пецару. Воћарство и справљање ракије су му постали више од хобија, па је до сада освајао бројна признања и постао витез ракије!
- Жеља ми је била да имам свој воћњак па када сам напунио 18 година отац ми је купио засад површине пола катастарског јутра. Почео сам из хобија, али љубав према воћарству није јењавала па се сада воћњак простире на два и по хектара. Негујем преко 3.500 стабала брескве, шљиве, вишње и кајсије, па воће које се не прода, иде у ракију - каже Варађанин, који у својој пецари у сезони справља десетак врста домаће капљице, за шта поред сировина из сопственог воћњака докупује воће.
Ракија се пече у два бакарна казана, а Зоран је бренд из домаће радиности назвао „Варађанка”, по свом презимену. Каже да је за справљање квалитетне ракије важно да воће буде доброг квалитета и зрело, али не и презрело.
- Воћњак се налази у атару Горњег Таванкута, где је терен песковит и где се људи углавном баве воћарством и печењем ракије, па сам највише од њих научио, а томе додао и стечено искуство. Волим и да експериментишем, па сам испробао и печење ракије од бундева и диња, или да их обогатим укусом цвета зове и менте - испричао је Варађанин.
Варађанин указује да су последњих година ракије малих произвођача много боље него раније, а и муштерије на нашем тржишту су пробирљивије. Од Варађанина сазнајемо, да је сада у време пандемије, на северу Бачке најтраженија јабуковача, јер се литар продаје за 400 динара, затим шљивовица за 500 динара, док се скупље - кајсијевача, виљамовка, дуњевача и друге мирисне воћне ракије, слабије продају пошто изостају масовнија славља.
Квалитет ракије „Варађанке“ произвођач из Бајмока проверава учешћем на бројним такмичењима и фестивалима у нашој земљи и иностранству. На „Никољданском фестивалу ракије“ у Сенти 2016. године његова крушковача била је најбоље оцењена. Наредне године крушковача „Варађанка“ је била најбоља на такмичењу у Житишту. Победнички пехар освојила је шљивовица на „Данима веселе машине“ на Бурдушевом брду у Кљајићеву у конкуренцији 78 узорака. Потврдила се и комовица на такмичењу у Љутову, а ове године комовица је била је најбоља на фестивалима у Панчеву и Сенти. Признања је освајао и у Мађарској и Словачкој.
- Посебно ми је драга награда градоначелника мађарског града Ђуле на чувеном фестивалу ракије, као и награда у Сегедину за шљивовицу, по избору посетилаца. У Сенти сам 2018. године проглашен за витеза ракије Првог реда витезова ракије Србије, па се од тада преко тог удружења бавим и оцењивањем ракије, што је прилика да се још више усавршим у производњи - указује Варађанин.
Он додаје да је са хобијем већ „мало више заглибио“, јер су времена за произвођаче све тежа, али не може се све ставити у рачуницу. Велика су улагања у воћњаку, радну снагу је јако тешко обезбедити, али укључили су се и зетови, па Немања подиже засад винове лозе, а Емил засад кајсија.
- Ове сезоне кајсија уопште нисмо имали, а вишње су слабије родиле. Воће није имало баш неки квалитет за производњу ракије, па се овогодишња продукција са изузетком лозоваче, неће памтити по лепим аромама воћних ракија - указује Зоран Варађанин.
М. Митровић
Пројекат „Објективно у Суботици” реализује Дунав Продукција, а суфинасира Град Суботица. Ставови у подржаном пројекту не изражавају нужно ставове органа који је доделио средства.
