Председник општине Врбас Милан Глушац каже за „Дневник” да су у току завршна тестирања постројења.
– Новац смо добили за наставак функционисања постројења за наредни период, а у наредним месецима очекује се и његова званична примопредаја по обављању контроле функционисања – каже Глушац. –Настављамо пројекат чишћења Великог бачког канала, а кроз месец дана очекује се и завршетак пројектно-техничке документације за само чишћење канала, која ће бити комплетна. Урађен је и донет просторни план и, што је важно, грађани су могли кроз јавни увид видети на који начин ће се решавати ревитализација Великог бачког канала.
Он истиче да је локалној самоуправи, када је реч о чишћењу канала, од највећег значаја било да то буду најбоље и најприменљивије методе јер желе да унапреде животну средину, али и да само измуљавање буде безбедно за грађане, што је основа свега.
– Определили смо се за методу која је најбоља и која се може применити на шест километара који су најзагађенији. У питању је скуп више метода, посебна обрада муља, након које следи исушивање у самом кориту, а затим се такав муљ вади и третира на мобилном постројењу које ће бити постављено уз сам канал те неће бити могућности за загађивање ваздуха и воде, а важно је и да ће тестирања ваздуха и воде бити констанстна – напоменуо је Глушац. – Увек ћемо имати могућност да проверимо квалитет, те ће проблем који траје 50 година бити решен, а сад смо у ситуацији да решавамо еколошке проблеме и у наредном периоду нас чека, а такође је везано за Велики бачки канал, израда пројектно-техничке документације за наставак изградње канализационе мреже за сва насељена места. Документација је готова и усаглашава се и чекамо у предстојећем периоду новац од Владе Србије, преко Канцеларије за управљање јавним улагањима, а ту је увек и неизоставна помоћ Владе АПВ.
Локална самоуправа ће, истиче Глушац, у наредним месецима добити пречистач на управљање, када тачно, тешко је рећи јер то зависи од отклањања недостатака на самом постројењу, а пошто је то инвестиција Европске делегације, од њих зависи тачан датум.
– Упоредо с тим пројектом, Врбас ради и санацију постојеће депоније, компостилишта и формирања трансфер-станице, такође важан пројекат који се тиче заштите животне средине. Већ у јануару и у наредним месецима почиње изградња водовода према насељеним местима општине Врбас, што је генерални проблем у читавој Војводини – каже Глушац. – Сам град Врбас има воду одличног квалитета и желимо ту воду цевоводом да повежемо с насељеним местима и да сви наши грађани имају воду одговарајућег квалитета, каква им и припада.
Глушац напомиње да се у Врбасу спроводе три велика пројекта која се тичу заштите човекове средине, а по њиховом решавању, Врбас ће бити једна од ретких општина које су решиле вишедеценијске проблеме.
За ову годину Врбас има доста пројеката које планира да реализује, међу којима је и изградња гасне мреже за две школе и предшколску установу, коју финансира Покрајинска влада.
– Радићемо и реконструкцију четири школе и четири вртића преко Владе Швајцарске, која је издвојила 1,6 милион швајцарских франака, које смо добили као најбоља Канцеларија за управљање јавним улагањима – каже Глушац. – Очекује нас и реконструкција две школе, међу којима је и једна од најстаријих гимназија у Србији, Гимназија „Жарко Зрењанин”, као и реконстркција Основне школе „Јован Јовановић Змај” у Змајеву.
Ове године започеће и градња станова за расељена лица, али и много других инвестиција јер је, како тврди Глушац, благовремено припремљена сва потребна пројектно-техничка документација те грађани могу очекивати многобројна инвестирања.
– Асфалтиран је и комплетно реконструисан део пута, од ауто-пута до уласка у сам град Врбас, а у наредном периоду очекује нас и реконструкција пута Врбас–Кула. Реч је о најфреквентнијим деоницама – каже Глушац.
Кад је реч о Равном Селу и питању водовода, председник општине Врбас сматра да је водовод у принципу свуда проблематичан.
– Прво решавамо проблеме у самом Врбасу и када је реч о квалитету водоснабдевања воде, најбољи смо у Републици Србији јер смо низом метода успели да воду доведемо у стање које је потребно, али смо и имплементирали „смарт села” – истиче Глушац. – За само два сата можемо очитати стање у читавом једном селу због водомера на даљинско очитавање, као и канцеларија која је потпуно аутоматизована и у којој се у сваком тренутку видети недостаци типа: да ли је негде повећана потрошња, што даје сигнал да је негде мрежа „пукла” или водоснабдевање отежано, и једна смо од ретких општина које поседују такав систем. Друге општине, не само у Србији већ и у региону, константно долазе да се интересују како смо решили наш проблем и смањили губитке на смој мрежи.
По речима председника општине Врбас Милана Глушца, за завршетак два велика пројекта чека се лепше време за наставак градње.
– Ради се и паркинг-простор са 64 места иза зграде Општинске управе, у самом центру, који финансира Покрајинска влада. С топлијим временом наставићемо изградњу, а ради се и пословна зона за познатог инвеститора, италијанску фирму која је купила парцелу, а обавеза Општине била да је опреми уз помоћ Покрајинске владе. Такође се чека лепо време да се оба пројекта заврше – каже Глушац. – Дефинисали смо и индустријске зоне кроз планску документацију, оформили смо и индустријску зону крај самог ауто-пута, осим оне коју имамо у Куцури од 74 хектара и у претходном периоду три велика инвеститора су обишли општину Врбас да би се распитала за могућност градње фабрика.
Тренутно се ради на томе да насељена места општине Врбас добију воду доброг квалитета, напомиње Глушац, а суграђани у претходном периоду нису били препуштени сами себи.
– Трудили смо се да уз помоћ пројеката које имамо побољшамо квалитет водоснабдевања и реализација нас очекује ове године, ужурбано радимо на том питању и успећемо да решимо све велике проблеме с којима смо се сусретали у претходном периоду – каже председник општине Врбас. – Морам напоменути да су у сваком селу постављене еко-чесме, те грађани имају алтернативу. Када је 2006. године установљено да вода није одговарајућег квалитета, када су одређени параметри промењени према новом закону, односно подзаконском акту, вода која је била одговарајућег квалитета за пиће тада то више није била, већ се водила као неодговарајућа, „техничка”, која се може користити за купање, заливање, прање и ту постоји евидентан трошак.
По његовим речима, цена воде у насељеним местима је нижа него у граду, те су критеријуми испуњени до реализације комплетног пројекта.
Маша Стакић
