Од 20. јануара 2004. године, када је ступила на снагу ова забрана, па све до данас, грађани су организовали више протеста и перформанса, али највећи проблем Зрењанинаца и даље није решен.
Градске власти, и бивше и садашње, од тада су покушале са два инвеститора да грађанима обезбеде исправну воду за пиће. Међутим, оба покушаја су неславно завршила. Прво је са немачком компанијом „Васертехник” потписан уговор о изградњи фабрике воде, и то уочи избора 2012. године. Недуго после тога овај уговор је поништен, а потписан је други, са италијанском компанијом „Групо Зилио”. Неколико година је овај инвеститор, који је изградио постројење за прераду воде, покушавао да га стави у функцију, али безуспешно.
Рад ове компаније, која је у међувремену мењала власничку структуру и име, пратиле су бројне контроверзе. Кулминација се догодила у децембру 2020. године, када је дошло до експлозије у постројењу, а том приликом су двојица радника задобила тешке телесне повреде.
Градски челници су након тога објавили да је уговор са „Фабриком воде” раскинут, јер инвеститор није испунио обавезе, као и да се траже нова решења. У међувремену је Ерсте банка, као поверилац, покренула извршни поступак продаје имовине „Фабрике воде”, како би намирила своја потраживања.
Постројење и пратећа опрема су из трећег покушаја prodati preduze}u „Panonijan voter”, регистрованом у Србији пре два и по месеца. Занимљиво је да су адреса и законски заступници ове фирме истоветни са предузећем „Бегеј вотер”, основаним пре девет месеци, а које је јавности представљено као ћерка фирма арапске компаније „Метито”, којој је поверена изградња пречистача отпадних вода у Зрењанину.
Ж. Б.
