За многе Зрењанинце Кино - башта је било омиљено место на ком су проводили време у вечерњим сатима.
- Зрењанин је некада, у целој Југославији, био у самом врху градова по броју биоскопа. Поред „Балкана“, „Војводине“, „Авале“, „Кристала“, посебно смо били поносни на летњи биоскоп, Кино башту – прича Тибор Дунаи, који је осамдесетих година прошлог века био директор „Банат филма“.
Наш саговорник додаје да су, према његовим сазнањима, у то време биоскоп на отвореном имали само још Београд и Суботица. Кино - башта је у златно време имала 350 седишта, а у њој су се приказивали биоскопски хитови.
- Нисмо ни у току лета затварали биоскоп „Балкан“. Он је био резервисан за приказивање филмских хитова. У току лета смо правили пројекције тако да прикажемо први део филма у „Балкану“, па онда трком до Кино - баште, где је пројекција тог истог филма почињала касније. Млађима то данас звучи невероватно, али у току пројекције била је једна пауза. У тој паузи наш радник је трчећим кораком носио први део филма у Кино - башту, јер смо хтели да хитове прикажемо и у летњем биоскопу – каже Дунаи.
Кино - башта је радила од јуна, па све до септембра, докле год је то време дозвољавало, с тим што су се пројекције померале у складу са – мраком.
- Морао је да буде потпуни мрак, да би уживање могло да буде комплетно. Иначе, екран је био зидани. Зидао га је, колико се сећам, некадашњи „Занграп“, а бела боја се добијала кречењем – присећа се Тибор Дунаи.
Једно време, у договору са Хотелом „Војводина“, у Кино - башти се могло купити и пиће. Шанк је радио пре почетка пројекције и у току кратке паузе.
Криза је стигла крајем осамдесетих година прошлог века. Људи су имали мање пара, појавили су се видео клубови, посета биоскопима почела је да опада. Наредне године донеле су рат, санкције, а на крају и приватизацију, па су се биоскопи затварали један по један. Тако да није остало ништа од некадашњег „Банат филма“, за ког Дунаи каже да је у златно време имао такве уговоре да су филмови са ФЕСТ-а у зрењанинске биоскопе стизали док се овај фестивал још није ни затворио.Остало је тек да се о њима прича и праве изложбе, као што су то пре неколико година урадиле Ивана Арађан и Бојана Видовић из зрењанинског Народног музеја. Захваљујући тој изложби и фототеци музеја, сачувана је и фотографија Кино - баште, коју овом приликом објављујемо.
н Жељко Балабан
