На пролеће 2018. године власници палате започели су обнову овог објекта, под стручним надзором Завода за заштиту споменика културе Зрењанин.
Рестауриране су фасаде и столарија према пешачком мосту и према Бегеју, а постављени су нови кровни покривач и лимарија.
Делови фасадне декорације који су временом нестали реконструисани су захваљујући старим фотографијама и оригиналном архитектонском плану палате који се чува у Историјском архиву у Зрењанину.
- Палати Дунђерски је враћен изворни колорит. Фасаде су бојене према тон карти коју је издала стручна служба Завода, а на основу оригиналог слоја боје која је у току уклањања старог малтера пронађена у сегментима. Столарија је рестаурирана, осим једноструких прозора некадашње свечане дворане, у делу фасаде ка Бегеју, који су због веома лошег стања морали бити замењени новим, али изведеним по узору на оригиналне елементе. Приликом рестаурације столарије откривен је првобитан слој зелене боје – објашњавају архитекта - конзерватор Споменка Урошевић и историчар уметности - конзерватор Бојан Којичић из Завода за заштиту споменика културе Зрењанин.
Овим радовима је завршена прва фаза. Друга представља комплетну обнову дворишних фасада и дворишних кровних равни, дворишне столарије и лимарије. Трећа фаза представља радове на обнови ентеријера. Постоји, иначе, могућност да палата ускоро добије и новог власника, чиме ће се можда мењати и њена намена, а од тога највише зависи одрживост овог споменика културе.
Палата Дунђерски је саграђена 1905. године као пословно - стамбена зграда у саставу Великобечкеречке пиваре и достојно је репрезентовала величину и друштвени статус свог власника Лазара Дунђерског. Током времена дошло је до значајних друштвено - политичких промена које су се одражавале и на архитектуру комплекса. Низ индустријских објеката поред Бегеја, заједно са Палатом Дунђерски, која је од 1949. године власништво Земљорадничке задруге Зрењанин, остао је као неми сведок некадашњег времена и величине коју је створио Лазар Дунђерски.
- Иако готово у потпуности сачувана у оригиналном изгледу, палата је све до недавно изгледала запуштено. Последњи пут су изведени радови на обнови фасаде пре око четири деценије. Кровни покривач, лимарија и столарија били су у лошем стању, а са фасада је отпадао малтер и гипсани украси. У унутрашњости су обављане мање измене, углавном на пословном простору у приземљу, који је често мењао закупце – истичу Урошевић и Којичић.
Ж. Балабан
