Premisljam se da li, i kako da otpocnem ovaj traktat, iz davne 1986. godine, kada je jednog, jos ne osvanulog jutra, zazvonio telefon. Podigao sam slusalicu u kojoj sam zacuo zenski glas: "Spremaj se i dolazi"! Izgledalo je kao naredjenje. Posto je bilo rano ujutru, pre svitanja, onako bunovan, nisam prepoznao glas. Posle izvesnog vremena glas se ponovo javi: "Zar me nisi prepoznao? Ja sam, Mirina tetka". Tek sam tada shvatio da nas je pozvala zenina tetka iz Kanade. Posle duzeg razgovora, objasnila nam je da je za mene uplatila avionsku kartu od Beograda do Toronta.
I spremih se u odredjeni dan, sa velikim uzbudjenjem, jer mi je to bio prvi put da sednem u avion, na tako dalek put. U Torontu, na aerodromu, su me docekali, pored zenine tetke, njen suprug sa jos tri brata. Bio je to ne zaboravni put. Proveo sam, zaista, lepe dane. U pravom smislu turisticki, diveci se Si En Taueru, jednim od najvecih tornjeva u svetu, posmatrajuci sa visine od preko sto metara, panoramu Toronta, opkokljenim najhladnijim Ontario jezerom, fotografisuci se sa policijom koja je obilazila grad na divnim a ogromnim konjima. Divio se zapenusanim Nijagarinim vodopadima, posmatrajuci prvu hidro elektranu, koja je sagradjena po uputstvima naseg, a svetskog, naucnika Nikole Tesle. Posecivao mnoga znacajna mesta, izmedju ostalih i indijanska naselja, u koja se moglo uci samo uz dozvolu poglavice, odredjenog naselja.
Prosla su mi ta tri meseca, provedena u Torontu i okolini, dok si udario dlan o dlan. Bilo je to u leto pomenute godine.
Ali me je cekalo veliko iznenadjenje sledece godine, u zimskom periodu, kada sam bio ponovo pozvan od istih ljudi. Sa, gotovo, istim nestrpljenjem sam docekao dan ponovnog polaska. Ali ovoga puta nisam se nadao da ce u Kanadi biti tolika hladnoca, da sam retko kad izlazio po gradu, mada su u velikim trznim centrima, kao i svim stanbenim zgradama i privatnim kucama prostorije bile toliko tople da ste mogli komotno da setate u majicama, jer su, za grejanje, koristili, kao i danas, plin. Medjutim, napolju je bilo toliko hladno da su se nozdrve lepile, da prosto nije moglo da se dise.
Zasto ovo sve pricam? Iz prostog razloga sto sam bio ne samo iznenadjen vec i zaprepascen, kada sam video ljude kako leze pored nekih zgrada ili na ulici, gde se krecu pesaci, iznad resetkastog otvora podzemne zeleznice iz kojih se dizala para, umotani u cebad, tako provodili dane. Najporazniji je bio prvi dan, kada sam, setajuci sa prijateljem, primetio coveka da lezi na snegu, a da niko ne prilazi da mu pomogne. Rekao sam prijatelju da pridjemo i pomognemo coveku, nasto je on, povisenim tonom, kojim do tada, nisam mogao cuti od njega, rekao: "Ne prilazi ni slucajno". Upitao sam: "Zasto"? On odgovori: "Zato sto moze da zove policiju da si hteo da ga napadnes, pa cak i ubijes". Toliko sam bio iznenadjen da prosto nisam mogao da poverujem.
Ispricao sam to zeninoj tetki i stricevima, koji su se toliko grohotno nasmejali da sam bio zaprepascen. A onda mi je srednji zenin stric, od njih trojice, ispricao sta se njemu desilo. Naime, jednom prilikom je setao po gradu sa drugovima, dok je na jednom cosku, sa ispruzenom rukom, covek molio da mu udele sitninu kako bi kupio nesto za jelo, a zapravo, mu je trebao novac da kupi malu flasicu nekog alkohola ili marihuanu za jednu cigaretu. Zenin stric je zavukao ruku u dzep da izvadi novac da bi mu dao, ali ga je u tom trenutku, prosjak, toliko jako udario penicom da se zateturao, gotovo da je pao. Prosjak je pozvao policiju koja je bila u blizini i rekao kao je stric hteo da ga ubije, jer je zavukao ruku u dzep da bi izvadio noz ili pistolj. Naravno, da to nije bila istina, jer su pozvedocili njegovi drugovi, a policajac se uverio u laz prosjaka. "Od tada, da gledam kako crkavaju, ne bi im dao ni cent"- rece na kraju stric.
A sada da nastavim DRUGOM pricom sa nasih prostora.
Pre neki dan slusam, na "Srpskom kolektivu" izvesnog Nikolu Sandulovica koji kaze da su se u Tirani sastali Rama, Djukanovic i Vucic, kako bi dogovorili slanje droge, sleperima za Svajcarsku, i da je sve sto se dogadja u Crnoj Gori njihovo maslo. Zatim je rekao kako je neki mladic, ne tako vazan u tom klanu, koji je bio puka sirotinja, "sada nosi skuplja odela od mene". P se pitam, znaci li to da je Sandulovic, ako nosi tako skupa odela - po njegovom priznanju - da je i on u nekoj od tih mafija, a "bori" se za neku demokratiju? Po meni je obican manipulator, kao predstavnik tzv. "Republikanske stranke".
I na kraju PRICA vezana za prostore Zemaljskog sara, koja bi se mogla nazvati: SOLJO, SOLJO, KAZI MI ISTINU
Veliki krokodil se uspravio, u razmisljanju, da napadne Sivog iliti Surog medveda, oslanjajuci se na rep. Suri se, na svojstven nacin, sprema za odbranu, uspravno. Noj na ledjima nosi dete, i trci ka Surom. Beli medved drzi u narucju mladunce, dok ga Maca posmatra, sa uzdignutim repom, a iza nje Misevi okrenuti na suprotnu stranu; iznad njih Bela konjska glava. Na drugoj strani Ptice, sitne Zivotinje, cak i Pingvini, zaklonjeni velikom sumom, uzivaju u svojim svakodnevnim zivotima. Sta je naravoucenije?, iz svega iznetog.
I spremih se u odredjeni dan, sa velikim uzbudjenjem, jer mi je to bio prvi put da sednem u avion, na tako dalek put. U Torontu, na aerodromu, su me docekali, pored zenine tetke, njen suprug sa jos tri brata. Bio je to ne zaboravni put. Proveo sam, zaista, lepe dane. U pravom smislu turisticki, diveci se Si En Taueru, jednim od najvecih tornjeva u svetu, posmatrajuci sa visine od preko sto metara, panoramu Toronta, opkokljenim najhladnijim Ontario jezerom, fotografisuci se sa policijom koja je obilazila grad na divnim a ogromnim konjima. Divio se zapenusanim Nijagarinim vodopadima, posmatrajuci prvu hidro elektranu, koja je sagradjena po uputstvima naseg, a svetskog, naucnika Nikole Tesle. Posecivao mnoga znacajna mesta, izmedju ostalih i indijanska naselja, u koja se moglo uci samo uz dozvolu poglavice, odredjenog naselja.
Prosla su mi ta tri meseca, provedena u Torontu i okolini, dok si udario dlan o dlan. Bilo je to u leto pomenute godine.
Ali me je cekalo veliko iznenadjenje sledece godine, u zimskom periodu, kada sam bio ponovo pozvan od istih ljudi. Sa, gotovo, istim nestrpljenjem sam docekao dan ponovnog polaska. Ali ovoga puta nisam se nadao da ce u Kanadi biti tolika hladnoca, da sam retko kad izlazio po gradu, mada su u velikim trznim centrima, kao i svim stanbenim zgradama i privatnim kucama prostorije bile toliko tople da ste mogli komotno da setate u majicama, jer su, za grejanje, koristili, kao i danas, plin. Medjutim, napolju je bilo toliko hladno da su se nozdrve lepile, da prosto nije moglo da se dise.
Zasto ovo sve pricam? Iz prostog razloga sto sam bio ne samo iznenadjen vec i zaprepascen, kada sam video ljude kako leze pored nekih zgrada ili na ulici, gde se krecu pesaci, iznad resetkastog otvora podzemne zeleznice iz kojih se dizala para, umotani u cebad, tako provodili dane. Najporazniji je bio prvi dan, kada sam, setajuci sa prijateljem, primetio coveka da lezi na snegu, a da niko ne prilazi da mu pomogne. Rekao sam prijatelju da pridjemo i pomognemo coveku, nasto je on, povisenim tonom, kojim do tada, nisam mogao cuti od njega, rekao: "Ne prilazi ni slucajno". Upitao sam: "Zasto"? On odgovori: "Zato sto moze da zove policiju da si hteo da ga napadnes, pa cak i ubijes". Toliko sam bio iznenadjen da prosto nisam mogao da poverujem.
Ispricao sam to zeninoj tetki i stricevima, koji su se toliko grohotno nasmejali da sam bio zaprepascen. A onda mi je srednji zenin stric, od njih trojice, ispricao sta se njemu desilo. Naime, jednom prilikom je setao po gradu sa drugovima, dok je na jednom cosku, sa ispruzenom rukom, covek molio da mu udele sitninu kako bi kupio nesto za jelo, a zapravo, mu je trebao novac da kupi malu flasicu nekog alkohola ili marihuanu za jednu cigaretu. Zenin stric je zavukao ruku u dzep da izvadi novac da bi mu dao, ali ga je u tom trenutku, prosjak, toliko jako udario penicom da se zateturao, gotovo da je pao. Prosjak je pozvao policiju koja je bila u blizini i rekao kao je stric hteo da ga ubije, jer je zavukao ruku u dzep da bi izvadio noz ili pistolj. Naravno, da to nije bila istina, jer su pozvedocili njegovi drugovi, a policajac se uverio u laz prosjaka. "Od tada, da gledam kako crkavaju, ne bi im dao ni cent"- rece na kraju stric.
A sada da nastavim DRUGOM pricom sa nasih prostora.
Pre neki dan slusam, na "Srpskom kolektivu" izvesnog Nikolu Sandulovica koji kaze da su se u Tirani sastali Rama, Djukanovic i Vucic, kako bi dogovorili slanje droge, sleperima za Svajcarsku, i da je sve sto se dogadja u Crnoj Gori njihovo maslo. Zatim je rekao kako je neki mladic, ne tako vazan u tom klanu, koji je bio puka sirotinja, "sada nosi skuplja odela od mene". P se pitam, znaci li to da je Sandulovic, ako nosi tako skupa odela - po njegovom priznanju - da je i on u nekoj od tih mafija, a "bori" se za neku demokratiju? Po meni je obican manipulator, kao predstavnik tzv. "Republikanske stranke".
I na kraju PRICA vezana za prostore Zemaljskog sara, koja bi se mogla nazvati: SOLJO, SOLJO, KAZI MI ISTINU
Veliki krokodil se uspravio, u razmisljanju, da napadne Sivog iliti Surog medveda, oslanjajuci se na rep. Suri se, na svojstven nacin, sprema za odbranu, uspravno. Noj na ledjima nosi dete, i trci ka Surom. Beli medved drzi u narucju mladunce, dok ga Maca posmatra, sa uzdignutim repom, a iza nje Misevi okrenuti na suprotnu stranu; iznad njih Bela konjska glava. Na drugoj strani Ptice, sitne Zivotinje, cak i Pingvini, zaklonjeni velikom sumom, uzivaju u svojim svakodnevnim zivotima. Sta je naravoucenije?, iz svega iznetog.