РЕЗОН: Чега би се левица и десница одрекле због власти?

Nekada davno, kada je u Srbiji dosepala "demokratija" u svom, po obicaju, na ne obicajnom pravu, morao sam da zavapim, na sve sto se desavalo u zemlji Srba, osecajuci otedzbinsku duznost, kao sto to bese u davna vremena, kada se vodila bitka, ne samo za opstanak Srbije, vec i Jevrope, narodnim, ne zabelezenim pesnikom i njegovom zlopojkom: "Mili Boze, cuda velikoga kad se scase po zemlji Srbiji..." Tako bese, i ostade u sav vjeki vjekov. Upisano, i za pamcenje.

Eto, ponovise se krajnja proslovekovna vremena, koja su obilovala mnozinom pitanja sa polovicnim, ili odgovorima u nagadjanjima i pretpostavkama. Pitanja, pitanja i samo pitanja, a odgovora niotkuda. Oduvek sam bio apoliticna, beznacajna licnost. Ako je moguce biti licnost u bezznacaju? Zapravo, svako je licnost od svoga postanka: Zivljenjem, Dobrotom, Razborom, Avanturama, Virtuelnoscu, Ljubavlju, Emocijama, Mitomanijom. Prosto receno - u zdravom telu, zdrav duh. Sto ce reci ZDRAVLJEM.

No, kao sto postoje svi preduslovi da budemo sto krepkiji, poletniji i zdravorazumniji, tako postoje i preduslovi koji se suprote ovakom nacinu razmisljanja, pa ako hocete i opstanka HUMANOIDA, na ovoj, od Boga nam darovanoj, kako je proglasise, planeti Zemlji. Da obitavamo i uzivamo i njenim sarolikim lepotama. Ali, AVAJ! I ako smo od istog materijala stvoreni, po spoljasnjem oblicju, najvecu medjusobnu prepreku nam stvaraju, nekakve mozdane vijuge, koje nas sputavaju da nismo jednaki.

Tako se doslo do misljenja da su neki jednaki ali da postoje i oni malo jednakiji, sto ce reci da postoje oni (jednaki) ispod i oni (jednakiji) iznad. Elem, oni koji su potcinjeni i oni koji potcinjavaju. Eto nam odgovora o razlicitim mozdanim vijugama. Tako su nastale narodne vodje i njihove vodjice. Gospodari, gospodarcici i oni kojima rukovode, obecavajuci im velike slobode. Zbog sloboda: u misljenima, ophodjenjima, razumevanjima i obitavanjima, ispostavilo se da su najbolje resenje Zakoni.

Uostalom, da takva "narodna" hijerarhija vlada sve do danasnjih dana, postoje predstavnici svojih naroda. Jednostavno njihovi Vladari. Da odudaraju od vecine, kao manjina, koju predstavljaju, pojava je vekovna. Ne znam kako su nekada docekivani, jer nam istorija prikazuje oskudno zabelezene ili od mnostva skrivane dogadjaje. Ne znam da li su se, kao sto to rade danasnje vodje, docekivale ispred svojih velelepnih gradevina, prostrtim crvenim tepisima uz velika, javno prikazana uvazavanja.

Ili skrivenim, medjusobnim, ne iskazanim mislima? Cini mi se, da je ovo posebno poprimilo neke ne pisane obicaje da se strani drzavnici docekuju sa sto duzim crvenim tepisima. Valjda kao znak dobrodoslice. Moram priznati da se pri svakom ovakvom doceku setim spanskih Korida, u kojima Toreador, sa Crvenom zastavom docekuje, do tada nicim izazvanim, razjarenog Bika. Naime, Bik ne jurisa na Coveka, vec na Crvenu zastavu u rukama Toreadora. Sto znaci da je glavno razdrazujuce sredstvo Crvena zastava

Nije li Crveni tepih prva privlacna stvar, pri doceku nekog stranog drzavnika, na koga on (jurne) zakoraci? Bilo kako bilo, ipak ce biti onako kako nikad nije bilo. Bar po najnovijim dogadjajima u svetu. Svet se svodi na na PP tj. na Povlascene i Ponizene. Ali mi se cini da smo mi, u samoponizavanjima, prvaci sveta. Da kojim slucajem postoji takva, takmicarska disciplina, nas, sa prvog mesta, ne bi imao bilo ko sanse da prevazidje. Citam kako su se iz Djilasove stranke, pobunili zbog pesme.

Naime, SRPSKA teniska reprezentacija, na celu sa slavnim SVETSKIM A NASIM teniskim SAMPIONOM Novakom Djokovicem, u zaru veselja, kao sto to znamo samo mi SRBI, zapevali najnoviju, pored Himne, nista manje popularniju pesmu "Veseli se Srpski Rode". Sem Opanjkavanja, da ne kazem Mrzovanja, prema SRBIMA i sve sto je SRPSKO iz Srbije, javio se i neki "crno gorac" da ih podrzi. Srbin iz Crne Gore, pisac i pesnik Momir Vojvodic, rekao je: Crnogorac koji nije Srbin, necije je kopile".

Biti SRBIN, u sadasnjim vremenima, je HRABROST, a prihvatiti druge, ravnim sebi, je COJSTVO. To bi bila glavna SADASNJA odlika izgovorenih reci Marka Miljanova, preinacenih u ovom savremenom dobu, a koje se odnose na ono sto nas je kao narod vecito drzalo u neizvesnosti, zahvaljujuci, nasim dokazanim "prijateljima" kroz sve vekove. Od naseg postanka. S toga ne bi trebalo nikoga da cudi sto smo, uglavnom, narod koji je vise naklonjen pesimizmu nego sto smo optimisticki raspolozeni.