ШТА НА ИНТЕРНЕТУ ПРЕТРАЖУЈУ ДЕЦА У СРБИЈИ Ћаскају са чет-ботовима, а коцкање тражи три одсто тинејџера
Деца у Србији највише користе интернет за комуникацију, слушање музике, гледање видео-садржаја и играње игара, показује нови годишњи извештај компаније Kaspersky, објављен поводом Међународног дана детета.
Анализа обухвата период од маја 2024. до априла 2025. и пружа детаљан увид у интересовања најмлађих у дигиталном свету.
Највећи део активности деце у Србији на мрежи односи се на: интернет комуникацију – 40,65 посто, видео, аудио и софтверске садржаје – 35,16 посто, на електронску трговину 6,07 посто, видео-игре 4,41 одсто, претраге повезане са садржајем за одрасле 2,91 посто, коцкање и наградне игре 2,87 посто, псовке и опсцености 1,48 посто, интересовање за оружје, пиротехнику и експлозиве 1,33 посто, информативне медије 1,31 посто, насиље 1,29 одсто, алкохол, дуван и дроге 0,96 посто, религије и верске заједнице 0,82 посто, алате за анонимност 0,61 посто и претрагу посла 0,12 посто. Ови подаци показују да, упркос све већој разноврсности садржаја на интернету, деца у Србији највише користе мрежу за дружење и забаву, што их чини осетљивима на актуелне дигиталне трендове који се брзо мењају.
Један од најупечатљивијих глобалних трендова који све више хвата корен и у Србији јесте нагли пораст интересовања за чет-ботове засноване на вештачкој интелигенцији. Преко 7,5 посто свих светских дечијих претрага било је усмерено ка AI алатима као што су ChatGPT, Gemini и посебно Character.AI – платформа која омогућава комуникацију с измишљеним или стварним ликовима.
Зашто је важно разумети
Kaspersky истиче да је данашња дигитална култура деце комплексна, али уједно и прилика за повезивање. Разумевање онога што деца гледају, играју или траже на мрежи отвара простор за разговор и гради поверење између деце и родитеља. Алатке за дигитално родитељство могу помоћи не само у заштити, већ и у активном укључивању породице у дечији онлајн живот.
– Ствар је у равнотежи, а родитељи треба да их науче да користе технологију, али и да науче како да не буду жртве злоупотребе – каже Марина Орос.
У поређењу са претходном годином, ово представља више него двоструки раст. Иако су ови алати често коришћени из радозналости или за игру, стручњаци упозоравају на потенцијалне ризике, попут излагања неадекватном садржају или деци емоционално захтевним темама, посебно када су ботови направљени од стране других корисника.
– Ситуација у којој деца комуницирају између себе онлајн, али и са чет-ботовима може да доведе до отуђивања и смањења социјалних вештина – каже Марина Орос, дечији психолог. – То ствара плодно тло за вршњачко насиље. Ипак, постоји и друга страна медаље: хиперанксиозној деци разговор са чет-ботом који их неће критиковати или исмевати, може помоћи да вежба социјалне вештине, без страха да ће бити одбачени.
Иако чине мањи део укупних претрага, мимови и даље играју значајну улогу у изградњи културног идентитета младих у онлајн свету. Међу најпопуларнијима су били италијански апсурдни израз „tralalero tralala“ и звучни мим „tung tung tung sahur“, који су се ширили на TikTok-у и YouTube-у. Ове кратке фразе, иако наизглед бесмислене, постају симболи заједничког језика генерације Z.
Један од најупечатљивијих глобалних трендова који све више хвата корен и у Србији јесте нагли пораст интересовања за чет-ботове засноване на вештачкој интелигенцији
У свету видео-игара, поред класика као што су Roblox и Minecraft, све више се истиче нови хит — Sprunki, игра у прегледачу која комбинује музику и покрете. Њена визуелна естетика и динамика привукле су велики број младих корисника, и нашла се међу пет најпретраживанијих игара на YouTube-у.
Када је реч о апликацијама, YouTube убедљиво води са 34,13 посто свих упита, док TikTok има 12,69 посто. Занимљиво је да је WhatsApp претекао TikTok на глобалном нивоу, али у Србији и даље има стабилну трећу позицију. Важну улогу у комуникацији играју и Viber (9,50 посто) и Instagram (9,28 посто), док Facebook више није на листи — што говори о јасној генерацијској смени у дигиталним навикама.