Сурова стратегија странаца МАСОВНИ ОТКАЗИ У ДОМАЋЕМ ИТ СЕКТОРУ! Четири гиганта затворила врата у 10 дана, 500 програмера остало на улици!
Талас затварања покренула је италијанска Lottomatica која је средином марта затворила цео огранак у Србији, а отказ је добило 348 запослених у једном дану.
Уследила су отпуштања у компанији Block, а затим и гашење канцеларије Zendeska у Београду у којој је радило 60 људи. Пословање овде завршава, према најавама запослених, и Playstudios.
Разлози који се наводе за овако изненадан и симултан крај чак четири фирме из једног од најпропулзивнијих сектора српске привреде крећу се у оквирима оптимизације пословања, веће употребе вештачке технологије, смањења и укидања подстицаја за ову индустрију али и раста цена радне снаге.
Директор Војвођанског ИЦТ кластера Милан Шолаја каже да је према доступним подацима без посла остало 348 запослених компаније Lottomatica/PWO, Zendesk (бивши новосадски Tymeshift) је отпустио око 60, док за Playstudios број још није званично потврђен а процењује се на неколико десетина. „Block је глобална прича, 4.000 отпуштених од више од 10.000 запослених, од тога српски број није познат. Укупно, грубо речено између 450 и 550 радних места у десетак дана“.
Свака од њих имала је своју логику. Lottomatica је класично пост-аквизиционо чишћење. Купили су SKS365 за 639 милиона евра, београдски тим је две године радио миграцију платформе и распуштен је чим је посао завршен. АИ је присутан у њиховој корпоративној стратегији, али није непосредни разлог за ова отпуштања, каже он. Zendesk је 2023. купио новосадски Tymeshift, а сада затвара ту канцеларију услед комбинације аквизиционог циклуса и притиска аутоматизације у сектору корисничке подршке.
„Block је структурна прича – добри финансијски резултати, раст прихода 24 одсто годишње, али свеједно отпуштају 40 процената кадра и јавно кажу да АИ мења начин вођења компаније. Тржиште је одговорило скоком акција од 24 одсто, што је можда најпоразнији податак јер ефикасност која се постиже рационализацијом кадрова постаје вреднована стратегија“, наводи саговорник.
Када је реч о доминантним разлозима, Шолаја каже да је АИ реалан притисак, а не изговор. Корисничка подршка, QA, миграције података и слични послови су увелико подложни аутоматизацији. Тај ефекат се убрзава. Са друге стране, укидање подстицаја за новонастањена лица по његовом мишљењу не може бити директан узрок ових отпуштања.
„Ценим да у целом ИТ сектору ’новонастањених’ може бити око два одсто, што је негде око 1.400 до 1.600 људи. Ниједна од ових компанија није отишла због новчаних ефеката укидања подстицаја. Оно што је укидање изазвало јесте репутациони, а не материјални удар – порука да је пословно окружење непредвидиво. Трајање ових субвенција је обећано до 2029. а сада укинуто без икакве најаве, плус неисплаћени дуг по истом основу за 2023–2024 који се мери у милионима евра. Све то шаље јасну поруку компанијама“, објашњава први човек Војвођанског ИЦТ кластера.
Директор Српске ИТ асоцијације Марко Вучетић казао је да повлачење ових неколико фирми није изненађење и истиче да су на то да ће се компаније прерачунати да ли да настављају пословање у Србији упозоравали од прошле године када су укинути подстицаји. Додао је да постоји бојазан да ово није коначан списак и да би таквих фирми могло да буде још, судећи према тренутном расположењу у ИТ сектору.