ТЕРЕСА ПОТЕНЦА, ИТАЛИЈАНСКА НОВИНАРКА, ОТКРИВА КАКО МЕДИЈИ МОГУ ДА ПРЕЖИВЕ ЕРУ ВЕШТАЧКЕ ИНТЕЛИГЕНЦИЈЕ Преостаје само борба против лажних вести
Лажне вести, генеративна вештачка интелигенција и трка за кликовима мењају новинарство, али решење није у забрани технологије, већ у дубљем извештавању, поверењу и јасним правилима.
Друштвене мреже преплављене су садржајем чије порекло све теже препознајемо, а медији се налазе под двоструким притиском - с једне стране публика очекује тренутне информације, а с друге платформе преузимају пажњу, садржај и време које су некада припадали редакцијама. У таквом окружењу више није довољно само објавити вест. Публика све чешће поставља питање да ли је нешто уопште стварно.
Тереса Потенца, новинарка портала 48 сати која је написала препоруке коришћења вештачке интелигенције које се сада користе у Италији објашњава да се управо ту јавља нови проблем: не само што лажни садржај постаје уверљивији, већ људи почињу да сумњају и у стварне фотографије и догађаје.
– Не можемо бити сто посто сигурни. Показало се да алати за препознавање могу да погреше — било да је реч о тексту, звуку или видео-садржају. Зато мислим да је важно да публици покажемо како користимо АИ – каже она.
По њеним речима, редакције не могу да победе машине у количини и брзини производње садржаја.
– Ако наставимо да хранимо логику сталних „breaking news“, онда заправо хранимо машински садржај. Ми нисмо машине и не можемо да се такмичимо с њима. Зато решење није да будемо бржи, него да будемо другачији — да идемо дубље, да разговарамо с људима и радимо темељно новинарство, на улици, истраживачко, теренско.
Каже да је управо поверење постало нова валута медија.
– Не стављамо више само име испод текста. Стављамо лице. Објашњавамо како смо радили причу, како користимо алате и зашто смо донели одређене одлуке. Тако градимо поверење.
Иако се данас о вештачкој интелигенцији често говори као о технологији која ће заменити новинаре, у појединим редакцијама приступ је потпуно другачији - питање више није да ли користити АИ, већ како је користити без губитка професионалних стандарда.
„Да ли бисте имала поверења у лекара који је велики део школовања прошао ослањајући се на AI?“
Наша саговорница наводи да је потребу за јасним правилима препознала пре неколико година, када је почела да експериментише с алатима заснованим на вештачкој интелигенцији и да размењује искуства с колегама из међународних новинарских мрежа.
– Сви су испробавали различите ствари. Неко је тражио од AI да предложи тему, неко структуру текста, неко претрагу. Било је много грешака, али и успеха. Оно што нисам успевала да пронађем био је заједнички начин рада...
Управо због тога одлучила је да у својој редакцији покрене израду интерних правила за употребу вештачке интелигенције. Ипак, не воли да тај документ назива правилником.
– То је AI политика, али није статична. AI се мења. Изазови се мењају. И правила морају да се мењају ...
Пo Терезиним речима, проблем није само у недостатку прописа, већ у томе што многе редакције и даље немају јасан одговор на питање шта је прихватљиво, а шта није. У Италији, додаје, постоје опште препоруке и професионална правила, али новинари се и даље питају шта то конкретно значи у свакодневном раду.
– Да ли треба да кажем да сам користила АИ? У ком обиму? За који део посла? То су практична питања на која људи често немају одговор...
Превише је стереотипа и погрешних наратива
Иако се данас најчешће представља као новинарка која се бави вештачком интелигенцијом, наша саговорница каже да је њен пут био много мање праволинијски. Радила је у различитим областима — од туризма и моде до економије — али јој је највећа професионална страст дуго била спољна политика, посебно Блиски исток. Део породице јој је, како каже, пореклом из Сирије, због чега је годинама покушавала да се бори против предрасуда и стереотипа. Онда је схватила да је с вештачком интелигенцијом почео исти механизам. „И код AI видим превише стереотипа, поједностављења и погрешних наратива. Стално слушам о порукама попут: Напиши књигу за један секунд, Нека AI све уради уместо тебе... Не могу да прихватим такав начин размишљања”, каже Тереса Потенца.
Њена редакција зато је направила јасну поделу. Текстове не пише вештачка интелигенција.
– Оно што објавим је нешто што сам написала ја.
Међутим, AI се користи као алат за анализу података, преглед великих количина материјала и сажимање дугих докумената, снимака и конференција.
– Ако имам документ од 120 страна или више сати видео-материјала, AI ми помаже да брже схватим да ли ту постоји нешто важно за текст или подкаст који радим. Али ако ми делује важно, онда идем и читам оригинал...
Истовремено, она упозорава на то да ни сажимање није без ризика. Ако систем нешто погрешно протумачи или изостави важан детаљ, последица може бити погрешан закључак. Како истиче, посебно је забринута како одрастају нове генерације, у свету у коме је вештачка интелигенција стално присутна и зато покушава да подсећа на то да технологија не мора увек да буде први избор.
– Не морате увек да користите ChatGPT – не зато што сам против вештачке интелигенције, већ зато што сматрам да постоји опасност да се део менталног рада постепено препусти технологији.
Према њеним речима, нове генерације ризикују да изгубе део способности за самостално размишљање, решавање проблема и креативност ако сваки задатак постане аутоматизован. Посебно јој је остао у сећању разговор с педијатром који јој је поставио питање које је, како признаје, уздрмало.
„Да ли бисте имала поверења у лекара који је велики део школовања прошао ослањајући се на AI?“