ЈУГОСЛОВЕНСКИ ГИГАНТ НА КОРАК ДО ГАШЕЊА Предузеће са највише запослених у СФРЈ престаје са производњом РАДИЋЕ СЕ НА НОВОМ МОДЕЛУ ПОСЛОВАЊА
Нова Железара Зеница обавестила је запослене да обуставља рад погона и постројења интегралне производње челика.
Тиме ће бити окончана производња челика у некадашњем регионалном гиганту, основаном 1892. године.
Руководство Нове Железаре Зеница саопштило је да ће у среду уследити планско гашење високе пећи, а дан касније и погона челичане.
Медији у БиХ наводе да то неће имати утицај само на раднике предузећа, већ и на пословање железница Републике Српске и Федерације БиХ, али и других добављача.
Из управе су навели да су протеклих шест месеци упућивали захтеве за заштиту домаће производње челика, али да је Веће министара Босне и Херцеговине у марту у два наврата одбило предложену уредбу.
"С обзиром на изражену неконкурентност на тржишту, компанија више не може улазити у додатне финансијске губитке, те управа закључује да је наставак интегралне производње неодржив и да је њено гашење постало неминовно", наводи се у саопштењу.
Ипак, из компаније поручују да фабрика неће бити у потпуности затворена. Наглашавају да ће се у наредном периоду радити на успостави новог модела пословања, уз покушај очувања радних места у складу с финансијским могућностима и законским оквирима.
Појаснили су како не планирају у потпуности да затворе железару, односно да ће покушати с пренаменом њеног производног програма. Међутим, отпуштање дела од око 1.900 радника описали су неизбежним.
Да подсетимо, Гордан Павловић Гоци, бизнисмен из Фоче, купио је "ArcelorMittal" у Зеници преко своје фирме "H&P" из Зворника, за 10,7 милиона евра.
Ипак, највећи и најзначајнији привредни подухват који је остварен у Зеници за време аустро-угарске управе, било је подизање Железаре 1892. године, која ће дати печат даљем индустријском и урбаном развоју града.
Железара је основана 1892. године током аустро-угарске владавине и њено покретање је дало печат како индустријском, тако и урбаном развоју града.
Пред почетак Другог светског рата железара постаје највеће предузеће у краљевини, са више од 4.000 радника. Током СФРЈ била је и једно од највећих предузећа у целој Европи.