КО ЋЕ ПЛАЋАТИ ПОРЕЗ НА УГЉЕН-ДИОКСИД? Нелојална конкуренција плаши домаћу привреду, СВЕ ДРЖАВЕ ШТИТЕ СВОЈЕ
Заштита од нелојалне конкуренције, оснивање фонда за декарбонизацију и верификација стварних емисија од домаћих верификатора, кључни су захтеви привреде погођене ЦБАМ уредбом, поручено је на панелу „Климатска и трговинска политика - да ли је регион спреман за ЦБАМ”, посвећеном увођењу националног пореза на емисије угљен-диоксида од 1. јануара, наводи се у најновијем билтену НАЛЕД-а.
ЦБАМ је додатни прекогранични порез на CO2, који је ЕУ увела за производе из такозваних угљен-интензивних сектора – гвожђе, челик, алуминијум, цемент, ђубриво, електричну енергију и водоник , који се увозе из трећих земаља које нису чланице ЕУ.
Помоћница министра у Министарству енергетике Јована Јоксимовић истакла је да је Србија последње две и по године интензивно радила са Европском комисијом како би домаћи механизам био признат у ЕУ.
Домаћа привреда енергетски интензивна, са двоструко већим емисијама од европског просека
„Успешно смо издејствовали да се карбон-таксе земаља које зависе од угља, као што је Србија где се 60 одсто струје добија из угља, сматрају усклађеним са ЕУ политикама”, рекла је она.
Цементаре укључене у транзицију
Технички директор Фабрике цемента „Холцим Србија” Марко Мухадиновић је поручио да су „људи и њихове компетенције кључни за транзицију” и истакао да је компанија до сада уложила 150 милиона евра у декарбонизацију у Србији те да очекује да домаћа регулатива прати европску мапу пута. Нагласио је да су кључне мере у цементној индустрији замена сировина и горива, прелазак на обновљиве изворе енергије и јасна регулатива. Посебно је истакао важност да се део прихода од ЦБАМ-а задржи у земљи и усмери у индустрију кроз наменски фонд.
„Ако хоћемо да се такмичимо у Европи, тај новац мора остати у сектору декарбонизације”, нагласио је он.
Додала је да је Србија најспремнија у региону јер већ има усвојен план енергетске транзиције и климатски план.
Члан Фискалног савета Слободан Минић подсетио је да две трећине извоза Србије иде ка ЕУ, а да је домаћа привреда енергетски интензивна, са двоструко већим емисијама од европског просека.
„Укупан макроекономски ефекат неће бити драматичан, али ће поједине индустрије бити знатно погођене, пре свега, гвожђе и челик. Утицај на цемент би био ограничен јер Србија мали део производње извози”, рекао је он.
Директор компаније „Металфер” Бранко Зечевић истакао је да је ова компанија уложила 120 милиона евра у нове технологије, али да неће сви моћи да пређу на нове технологије.
„Одређене земље које то не могу спуштају цене и постају нелојална конкуренција”, рекао је он и поручио да глобална слободна трговина де факто више не постоји јер све државе уводе заштиту својих произвођача.
„Ако је наше тржиште једно од ретких потпуно отворених, све инвестиције у декарбонизацију биће узалудне уколико дозволимо улазак производа који у транзицију не улажу”, поручио је он. Додао је да ће велики део производа из земаља које нису у ЦБАМ-у тражити нова, незаштићена тржишта, међу којима и наше. Панел „Климатска и трговинска политика – да ли је регион спреман за ЦБАМ” одржан је у оквиру конференције „Core days 2025”, коју је организовао НАЛЕД, уз подршку Шведске владе и у сарадњи са Партнерством за конкурентан регион.
Е. Д. Н