Финансијски стручњак за "Дневник"
МЕЊАЈУ СЕ РАТЕ ЗА СТАМБЕНЕ КРЕДИТЕ: Европска централна банка подигла каматну стопу, а ево како ће то утицати на грађане Србије
Европска централна банка-ЕЦБ, подигла је своју референтну каматну стопу са два на 2,25 одсто, а циљ је да се на тај начин обузда инфлација, која се у Европској унији готово удвостручила од јануара до априла.
Та одлука одразиће се и на банкарско тржиште у Србији, пре свега на кориснике кредита индексираних у еврима, указује за „Дневник” банкар и финансијски стратег Владимир Васић.
По његовим речима, рате кредита биће веће, а колико ће повећање износити зависи пре свега од периода отплате, односно од тога када је кредит подигнут.
Што је дужи период отплате, то је веће повећање дуга
Треба напоменути да Еурибор и референтна каматна стопа Европске централне банке (ЕЦБ) нису исто, али су међусобно веома блиско повезани.
Док референтне стопе одређује Европска централна банка као инструмент монетарне политике, Еурибор представља тржишну каматну стопу по којој комерцијалне банке унутар еврозоне позајмљују новац једна другој.
– Раст референтне каматне стопе сигурно није добра вест за оне који имају кредите, пре свега стамбене – каже Васић. – Рата ће свакако бити виша за све који су узели позајмицу, а највише за оне који су то учинили недавно, јер би месечно оптерећење по том основу могло бити веће за око 50 евра. Онима који кредит отплаћују већ десетак година повећање рате биће мање.
0,25 процентних поена повећанa референтна камата ЕЦБ
Он указује да се не може са сигурношћу рећи колико ће дуго важити нова референтна каматна стопа и колико ће дуго рате бити више, јер то зависи од инфлације и кретања инфлаторних трендова у Европској унији.
– То је и разлог што је Европска централна банка реаговала и подигла референтну каматну стопу, али свакако не треба очекивати да ће то трајати краће од шест до девет месеци. У случају раста инфлације током три месеца, потребно је два до три пута више времена да би се она вратила на претходни ниво – указује Васић.
Да ће се повећање референтне каматне стопе са два на 2,25 одсто одразити и на кориснике кредита у Србији, пре свега на оне који отплаћују стамбене кредите с променљивом каматном стопом, сматра и професор економије Драган Ђуричин.
Он је за РТС изјавио да је реч о очекиваном потезу централне банке, чији је основни задатак контрола инфлације, а да су главни разлози инфлаторних притисака раст цена енергената, нафте, гаса и вештачког ђубрива, као и поремећаји у снабдевању изазвани геополитичким кризама, попут оне у Ирану.
Треба имати поверење у НБС
Драган Ђуричин оценио је да Народна банка Србије има довољно простора да својим мерама подржи банкарски сектор и очува кредитну активност. Подсетио је да је инфлациони циљ у Србији три одсто, уз одступање од плус или минус 1,5 процентних поена, као и да је НБС претходних година успешно одржавала монетарну стабилност.
– Треба имати поверење у НБС, не само зато што Србија има инвестициони кредитни рејтинг, већ и зато што су прошле године Међународни монетарни фонд и Светска банка сврстали НБС међу три најбоље оцењене централне банке са кредитним рејтингом 3А минус – рекао је професор.
Према његовим речима, повећање каматних стопа у еврозони утицаће и на Еурибор, који је један од елемената за обрачун каматних стопа на кредите у Србији.
– За нас је битна ова стопа од 2,25 одсто јер индикативно утиче на један од два дела камате које наше пословне банке обрачунавају на све врсте позајмица, од кеш кредита до стамбених кредита – рекао је Ђуричин. – Колико ће раст рата кредита бити осетан зависи од рока отплате и периода усклађивања каматне стопе. Што је дужи период отплате, то је веће повећање дуга. Што је краћи период усклађивања, на три или шест месеци, то је веће повећање рате.
Забрањено је преузимање текста или дела текста без навођења аутора и наше медијске куће, у виду живог линка који води ка оригиналном садржају. Свако кршење овог правила третираће се као повреда ауторских права.