СВАКИ ТРЕЋИ СТАНОВНИК ЋЕ ДО 2041. БИТИ СТАРИЈИ ОД 65 ГОДИНА, АЛИ ТО НЕ ЗНАЧИ И КРАЈ ЕКОНОМИЈЕ: Ово ће бити нови МОТОР РАЗВOЈА привреде
Старење становништва постало је један од главних покретача будућих економских и друштвених токова.
Старији више нису пасивна група, већ све значајнији економски ресурс, који у многим земљама подстиче развој нових услуга, технологија, модела становања и тржишта рада. Управо то се означава као сребрна економија.
Доминирамо у бањском туризму, недостаје нам лекар на Вајберу
У Србији је више од 2,3 милиона људи старијих од 55 година, а више од 22 одсто становништва има преко 65. Пројекције показују да ће до 2041. свака четврта особа бити у овој групи. Како становништво стари и број младих опада, поставља се питање да ли ће земља моћи да задржи одрживу радну снагу и истовремено искористи потенцијале генерације која живи дуже, уз боље здравље и активније него раније.
Демограф Владимир Никитовић указује да проблем није само у бројевима: „Има све више старих, јако је мало младих, и онда радна снага трпи. Проблем је што код нас имамо јако ниске стопе активности.” Он додаје да Запад старење посматра као изазов, али и као могућност, док се у Србији оно често своди на извор притиска на систем.
2,3 милиона људи старијих од 55 година у Србији
Термин сребрна економија настао 1970-их у Јапану, означава тржиште потрошача старијих од 60 година који имају стабилна примања, имовину и специфичне потребе. Данас је то један од најбрже растућих сегмената глобалне економије, вредан више хиљада милијарди долара. Ту спадају здравствене услуге и кућна нега, бање и велнес, приватне клинике, фармација и суплементи, медицинска помагала, прилагођена мобилност, становање без баријере и ИТ решења која помажу у комуникацији, безбедности, терапији и праћењу здравља. Док су у свету ове платформе све развијеније, у Србији се и даље највише користе општи алати – Вајбер, Apple Health, Google Fit – док су специјализоване апликације за старије реткост, иако су наши сениори добро технолошки потковани, каже статистика.
22 одсто становништва има преко 65 година
Србија има изражене предности: бањски туризам и још увек снажну породичну негу која ствара специфичну потражњу за кућним услугама и помагалима. Најбрже расту приватно здравство, фармацеутски сектор и приватни домови за старије, док се поједине општине прилагођавају променама, уводећи посебне погодности у превозу или приступу услугама – годишње карте за превоз или чак бесплатан превоз.
Ипак, недостају кључне карике: системска примена телемедицине (чет-ботови на сајтовима приватних болница нису телемедицина), роботска и технолошки подржана нега, паметно становање и специјализовани финансијски производи за старије. Србији недостаје јединствена национална стратегија која би повезала здравство, технологију, социјалне услуге и урбани развој, те тиме омогућила да сребрна економија постане развојна политика, а не само нерегулисани, стихијски тренд.
И плата и пензија
У Србији пензионери сада могу да подижу кредите прилагођене њиховом профилу: неке банке нуде готовинске кредите и рефинансирање до неколико милиона динара за примаоце пензије, с роком отплате преко пет година, а понуде укључују и кредите без потребе за преносом пензије на рачун у конкретној банци. На пример, одређене банке омогућавају кредите до 3.000.000 динара за пензионере уз фиксну каматну стопу и животно осигурање укључено у услове позајмице, док НБС подстиче банке да понуде повољније услове кредита за пензионере и запослене с примањима до одређеног износа, с нижим каматама него раније.
У Србији Закон о раду не забрањује пензионерима да раде и примају пензију истовремено – пензионери могу да закључе уговор о раду или уговор о делу, уз обавезу послодавца да пријави осигурање и уплаћује доприносе за здравствено осигурање. Пензионери често раде као ноћни чувари, у малопродаји, на сезонским или повременим пословима, а многи су ангажовани управо зато што послодавци цене њихово искуство и поузданост.
Велики део економске моћи већ лежи управо у овој групи, јер су старији људи често власници некретнина и имају стабилне приходе. Зато је домаће „сребрно” тржиште динамичније него што изгледа на први поглед, али и даље недовољно организовано. Управо ће будуће јавне политике – рад из пензије, подстицаји за дужи боравак у радном односу, технолошке иновације и адаптација становања – показати да ли Србија сребрну економију види као трошак или као прилику.
Забрањено је преузимање текста или дела текста без навођења аутора и наше медијске куће, у виду живог линка који води ка оригиналном садржају. Свако кршење овог правила третираће се као повреда ауторских права.