УГОВОР О ДОЖИВОТНОМ ИЗДРЖАВАЊУ СВЕ ЈЕ ПОПУЛАРНИЈИ У СРБИЈИ Ево ко после смрти стиче право на имовину и како заправо то функционише

Овим уговором једна особа добија бригу и издржавање до краја живота, док друга након смрти стиче право на некретнину и другу имовину.

Уговором о доживотном издржавању прималац издржавања се обавезује да после своје смрти на даваоца издржавања пренесе својину тачно одређених ствари или каква друга права. Са друге стране, давалац издржавања се обавезује да га, као накнаду за то, издржава, брине о њему до краја његовог живота и да га после смрти сахрани.

Ово је двостранообавезујући уговор, којим се јасно утврђују две ствари, обавезу издржавања на једној страни и обавезу преноса права својине по смрти примаоца издржавања на другој страни.

Доживотно издржавање је кључна облигација која овај уговор именује и чини га специфичним. Ради се о сложеној облигацији која обухвата велики број разноврсних давања и чињења која примаоцима издржавања (најчешће старим лицима) треба да омогуће нормалан свакодневни живот, у мери у којој то они нису у могућности да сами себи обезбеде.

Моменат смрти примаоца издржавања представља будућу неизвесну околност. Због тога обавеза даваоца може бити знатно мања од вредности имовине примаоца или знатно надмашити вредност имовине која је предмет уговора.

Све зависи од дужине живота примаоца издржавања. Због те неизвесности, уговор о доживотном издржавању је "алеаторан". На њега се не може применити начело еквивалентности које важи за двострано теретне уговоре грађанског права и он "не подлеже поништењу" по правилима облигационог права о прекомерном оштећењу, преноси Мондо

Ко може бити давалац издржавања

Давалац издржавања може бити свако пословно способно лице, као и малолетно лице уколико дете као даваоца издржавања заступа родитељ, односно законски заступник. По својој садржини и циљу коме служи, ово не представља уговор који би законом био искључен у имовинским односима супружника, односно родитеља и њихове деце.

Забрана злоупотребе старања

Уговор је "ништав" уколико је давалац издржавања лице које се у оквиру свог занимања, односно делатности, стара о примаоцу издржавања, осим ако претходно за уговор није добијена сагласност надлежног органа старатељства.

Смисао и суштина ове одредбе Закона о наслеђивању лежи у забрани злоупотребе старања у оквиру занимања. Под старањем се подразумева свака директна или индиректна брига која се лицима пружа у оквиру занимања физичког лица или регистроване делатности правних лица, а забрана се односи на:

Медицинско особље и различите агенције.

Центре за социјални рад.

Домове за стара и немоћна лица.

Брачна саветовалишта.

Домове здравља, амбуланте и болнице.

Хуманитарне организације и све појединце који су у њима запослени и у могућности су да ступе у контакт са потенцијалним примаоцима.

Форма закључења уговора

Уговор о доживотном издржавању закључује се код јавног бележника. У градовима односно општинама за које нису именовани јавни бележници, до њиховог именовања, оверу потписа на уговору вршиће основни судови, односно судске јединице, као поверени посао.

Обавезна правна форма и упозорење:

Уговор мора бити закључен у облику јавнобележнички потврђене исправе. Приликом потврђивања (солемнизације) уговора, јавни бележник је дужан да:

1. Нарочито упозори уговорнике на то да имовина која је предмет уговора "не улази у заоставштину примаоца издржавања".

2. Упозори да се том имовином "не могу намирити његови нужни наследници".

3. Стави напомену о томе у клаузули о потврђивању.

У супротном, уколико ова процедура није испоштована, уговор је ништав, наводи Параграф.