НОВА ПРАВИЛА ЗА „СВОЈ НА СВОМЕ“ Власници великих кућа добијају ОГРОМНУ ОЛАКШИЦУ, још једна промена се односи на објекте који немају ФАСАДУ

Према предложеним изменама Закона о посебним условима за евидентирање и упис права на непокретностима, за куће веће од 400 квадратних метара пуна накнада обрачунаваће се само на површину која прелази тај праг.

Директор Агенције за просторно планирање и урбанизам Ђорђе Милић за "Блиц Бизнис" објашњава да је ово једна од три најважније измене у "Свој на своме".

Поред новог обрачуна накнаде, поједностављује се израда документације за упис посебних делова објеката и прецизира шта се сматра објектом завршеним у конструктивном смислу.

За грађане који су већ поднели пријаве најважнија информација јесте да сада не треба самостално да достављају нову документацију. Агенција ће их обавестити уколико је одређени предмет потребно допунити.

За стамбене објекте површине до 400 квадратних метара накнада ће се обрачунавати према постојећем моделу. Код кућа које прелазе ту површину, допринос за уређивање грађевинског земљишта неће се обрачунавати на читав објекат, већ само на сваки квадратни метар изнад 400 квадрата.

То значи да би се код куће површине 450 квадратних метара допринос обрачунавао само на додатних 50 квадрата. Висина самог доприноса зависи од правила према којима се он обрачунава, док Предлог закона мења површину на коју се примењује.

- Стамбени објекти класе А, површине до 400 квадратних метара, јесу породичне куће. Идеја је да људи који у њима имају своја породична домаћинства буду максимално ослобођени накнада у висини доприноса, док ће се за разлику изнад 400 квадрата плаћати допринос - објашњава Милић.

Како каже, пракса је показала да је потребно направити јаснију разлику између породичне имовине и објеката који имају комерцијалну намену.

- Овај закон је усмерен на очување породичне имовине и на то да људи који су својим радом обезбедили кров над главом могу по поједностављеној процедури да га упишу. У примени закона видели смо да није било довољно прецизирано у којим случајевима се плаћа пуни допринос, а када се примењује фиксна накнада, као код породичних сеоских домаћинстава - каже Милић.

У образложењу Предлога закона који је достављен Народној скупштини наводи се да су куће веће од 400 квадрата у сеоским срединама често вишегенерацијски породични објекти који нису намењени продаји нити обављању привредне делатности.

Једноставније утврђивање површине станова и пословних простора
Друга важна промена односи се на документацију потребну за евидентирање посебних делова објекта, попут станова или пословних простора.

Изменама се уводи спецификација посебних делова објекта, а прецизније ће бити прописани и изглед и садржина скице. Циљ је да катастар на основу јасног техничког цртежа може недвосмислено да утврди површину и структуру сваког дела непокретности.

- На тај начин катастар непокретности може да изврши структурирање посебних делова. Моћи ће тачно да се утврди површина станова и њихова структура, односно да ли су једнособни, двособни или трособни. Исто важи и за пословни простор који се састоји из више целина - наводи Милић.

Предлогом је предвиђено да елаборат геодетских радова и скицу неевидентираних посебних делова могу да израђују инжењери архитектонске, грађевинске и геодетске струке. Спецификацију посебних делова моћи ће да израђују инжењери архитектонске и грађевинске струке.

Према Милићевим речима, реч је о техничком цртежу који није претерано захтеван, али мора довољно јасно да прикаже површину и распоред посебних делова објекта.

Изменама би требало да буде уклоњен и један административни корак који је успоравао поступак.

Реч је о забележби забране располагања која се појављивала пре плаћања накнаде.

До сада је, након евидентирања уплате, било потребно накнадно слати захтев Републичком геодетском заводу да се та забележба уклони.

- Та забележба се више неће уписивати као међукорак. Објекти за које је накнада плаћена биће уписивани без потребе да се касније шаље посебан захтев за њено брисање. Тиме би поступак требало да буде ефикаснији - објашњава Милић.

Трећа велика промена односи се на објекте који су завршени у конструктивном смислу, али немају унутрашње инсталације, столарију или завршену фасаду.

Досадашња формулација је, према Милићевим речима, остављала простор за различита тумачења, посебно када се стање објекта процењивало на основу снимака са земље или аерофотографија.

- Биће тачно прописано које врсте радова морају да буду изведене да би се недвосмислено утврдило да је објекат завршен у конструктивном смислу. Тиме се уклања простор за различита тумачења стручне и друге јавности - каже Милић.

За завршетак таквих објеката биће потребан извештај о затеченом стању који израђује овлашћено лице. Тим документом утврђиваће се врста и обим радова потребних за стабилност објекта, заштиту од пожара, безбедно коришћење и заштиту живота и здравља људи.

Грађани који су већ поднели пријаву не треба сада самостално да покрећу нови поступак нити да унапред достављају додатна документа.

- Грађани сада треба да имају стрпљења. Све што је предато и евидентирано у базама података, где су подносиоци добили заводне и ФОР бројеве, Агенција ће обрадити. Благовремено ћемо обавестити грађане уколико буде потребна допуна документације - истиче Милић.

Обавештења су се и до сада достављала СМС порукама, заједно са инструкцијама о месту и начину плаћања накнаде.

Допуна може бити потребна уколико подносилац пријаве није доставио доказ да припада некој од категорија ослобођених од плаћања. Милић је као примере навео ратне ветеране, особе са инвалидитетом, самохране родитеље и породице са троје и више деце.

Предлогом је предвиђено да поступци који не буду завршени до ступања измена на снагу буду окончани према новим одредбама. Подзаконски акт за примену закона требало би да буде донет у року од 30 дана од његовог ступања на снагу, а у истом року Републички геодетски завод треба да усклади своја правила.

Милић најављује и обавезујуће упутство како би Агенција и све службе катастра на исти начин примењивале закон.

- Циљ је да се пракса уједначи и да све службе за катастар непокретности једнако примењују закон. Досадашња примена показала нам је шта је потребно прецизирати и променити - каже Милић.

Он наглашава да су предложене измене пре свега техничке природе и да не мењају основну намеру закона.

Према његовим речима, број објеката чији се упис приближава завршетку иде ка 300.000. Милић очекује да ће за приближно шест месеци примене бити уписано више објеката него током претходне три деценије решавања проблема бесправне градње.