ПРЕДСЕДНИК САВЕЗА САМОСТАЛНИХ СИНДИКАТА ВОЈВОДИНЕ ГОРАН МИЛИЋ Расту зараде, али не могу да испрате раст трошкова живота
Међународни празник рада Савез самосталних синдиката Србије традиционално обележава окупљањем у Београду, на Тргу Николе Пашића, 1. маја.
Скуп је ове године заказан за 12 часова, а након шетње завршиће се на Славији. Иако је, како каже за „Дневник“ председник Савеза самосталних синдиката Војводине Горан Милић, 1. мај дан када се демократски свет сећа достигнућа радничког покрета и жртава поднетих у борби за већа радна права, многи проблеми с којима се радници сусрећу данас слични су онима од пре више од једног века.
– Овај дан је симбол борбе за једнакост и права радника, али и солидарности, правде и једнакости, којима сви теже – каже Милић. – Нажалост, много тога за шта су се радници некад борили и изборили и данас је предмет синдикалне борбе, па је 1. мај и подсетник на то да су праведна зарада, сигурни услови рада, здрава радна и животна средина и поштовање радника још увек снови за многе.
Много тога за шта су се радници некад изборили и данас је предмет синдикалне борбе, па је 1. мај и подсетник на то да су праведна зарада, сигурни услови рада, здрава радна и животна средина и поштовање радника још увек снови за многе (Горан Милић)
По његовим речима, неколико је кључних проблема с којим се радници у Србији у овом тренутку сусрећу: непостојање правог социјалног дијалога, компресија зарада настала због повећања минималне зараде, што нису пратиле плате у другим секторима, несигурност радних места, као и то што се не поштују одредбе Закона о безбедности и здрављу на раду. Милић указује да је слика следећа: социјално-материјални положај запослених у Србији све је лошији, права радника се не поштују, синдикални представници се шиканирају, социјални дијалог је само формалан, а одлуке се доносе мимо договора и разговора, веома често и без учешћа представника синдиката, и да све то, наравно, треба мењати у корист радника.
Неопходна промена радног законодавства
Већ дуго у Србији недостају радници одређених струка јер људи одлазе из Србије, у потрази за бољим зарадама. По речима Горана Милића, да би се то спречило, неопходно је променити радно законодавство, пре свега Закон о раду и Закон о штрајку, који ограничавају права радника, не прате технолошке промене, не препознају нова радна места и атипичне уговоре у раду.
– Захтевамо и да се унесу измене које би омогућиле заштиту синдикалних представника и чланова синдиката при обављању синдикалне делатности, да се системски решава проблем зарада у јавном сектору, да се кроз социјални дијалог са синдикатима као равноправним партнерима траже решања која диприносе бољем статусу радника – каже Горан Милић.
– Велики је проблем што многе плате нису довољне за простојан живот, а након што је прошле године два пута повећан минималац, дошло је до компресије плата, односно плате у јавном сектору, а посебно реалном сектору, нису повећане већ су практично изједначене с минимланом, што није добро – каже Горан Милић. – Наглашавам и то да смо ми, свакако, за повећање минималне зараде, али је неопходно и да то прате и све друге плате, баш као и пензије. Минимална зарада мора бити изузетак и кратког рока, што она и јесте јер се исплаћује током одређеног времена док је неко предузеће у тешкоћама, која ће континуирано расти у складу с растом трошкова живота. Ми смо у ситуацији да упркос повећању и минималне и просечне зараде, оне не могу да испрате раст цена и трошкове живота и обезбеде достојанствени живот, а слично је и с већим делом пензија. Ситуација је додатно отежана и због тога што се гасе нека радна места у реалном сектору, пре свега у металској и ауто индустрији, као и наменској индустрији, што генерално повећава несигурност запослених.
Саговорник се осврнуо и на то да се безбедности радника не поклања довољно пажње. Поред тога што многи раде непријављени, на црно, сваке године много њих и смртно страда на радном месту, пре свега у грађевинарству.
– Разлога за то је више, а најчешћи је непоштовање Закона о безбедности и здрављу на раду. Потребна је и већа заштита радника миграната, којих је све више у Србији. То је наша обавеза, пошто самим тим што раде у Србији за њих морају важити правила и закони који важе и за домаће раднике – указује Милић.