СТАН ИЛИ ПЛЕМЕНИТИ МЕТАЛ: ЧЕТИРИ ГОДИНЕ КАСНИЈЕ – ВЕЛИКА РАЗЛИКА Бетонска штедња донела зараду од 38 посто, а злато чак 128
Грађани Србије традиционално највише верују некретнинама. Стан је опипљива имовина која може да се користи, издаје или остави наследницима, па се доживљава као сигурност за породицу.
Берза, инвестициони фондови и други финансијски инструменти знатно су мање заступљени, па се велики део расположивог капитала усмерава у станове, чак и када власници немају намеру да у њима живе.
Колико се некретнине користе и као облик штедње показује Попис становништва из 2022. године. Од 3,61 милион станова у Србији, 510.258 било је привремено ненастањено, а 123.584 напуштено. То значи да је готово 634.000 станова, односно око 17,5 одсто стамбеног фонда, било без сталних станара у време пописа.
У Новом Саду било је 27.583 привремено ненастањена и 1.146 напуштених станова, у Суботици 9.073 и 1.444, Зрењанину 6.174 и 1.514, Кикинди 2.668 и 805, Сремској Митровици 4.508 и 977, а у Руми 2.567 и 520. У тим градовима без сталних станара било је између 13,6 и 16 одсто стамбеног фонда. То не значи да су сви ти станови купљени као инвестиција – међу њима су и нови, неусељени, станови у оставинским поступцима, они који се реновирају или чекају продају. Ипак, број празних станова показује да некретнина у Србији има и улогу „бетонске штедње“.
У Новом Саду било је 27.583 привремено ненастањена и 1.146 напуштених станова
РГЗ је за 2025. и прву половину 2026. објавио податке о стварно оствареним уговореним ценама, а не о ценама из огласа. У првој половини 2026. највиша просечна цена била је у Новом Саду – 2.359 евра по квадрату. Следе Суботица са 1.363, Сремска Митровица са 1.358, Зрењанин са 1.277 и Кикинда са 957 евра.
За поређење са златом важнија је промена цена током времена. Зато је коришћен РГЗ индекс цена станова, који узима у обзир површину, старост, квалитет и локацију некретнина.
Важна и кирија
Стан, међутим, има употребну вредност и може обезбедити месечни приход од закупа. У Новом Саду квалитетан стан на доброј локацији има веће тржиште потенцијалних закупаца него у мањим градовима. У Кикинди, Зрењанину или Руми почетна цена може бити нижа, али су мањи и број потенцијалних закупаца и ликвидност.
Злато је у анализираном периоду имало већи раст тржишне вредности, док стан може да обезбеди приход и практичну употребну вредност. Коначна рачуница зависи и од трошкова куповине и продаје, одржавања, пореза, закупа и начина финансирања.
Према том индексу, станови у Србији су од краја 2021. до краја 2025. поскупели око 38 одсто, а у Војводини око 36 одсто. Индекс даје реалнију слику од простог поређења просечних цена. У другом тромесечју 2026. просечна цена квадрата у Србији била је 16,3 одсто виша него годину раније, док је индекс показао раст од 5,25 одсто, јер просечна цена зависи и од структуре продатих станова.
На крају 2021. фина унца злата вредела је око 1.609 евра, а крајем 2025. приближно 3.669 евра. Њена вредност је за четири године порасла око 128 одсто. У истом периоду цене станова у Србији порасле су око 38, а у Војводини око 36 одсто.
9.073 ненастањених станова у Суботици
То, ипак, није потпуно поређење укупног приноса. Стан може да доноси приход од закупа, док злато не ствара редован приход. Власник стана, с друге стране, има трошкове пореза, одржавања, поправки и опремања, као и ризик периода без закупца. Код куповине на кредит у рачуницу улазе и камате. Код физичког инвестиционог злата нема закупнине, станара и поправки, а може се куповати и продавати у мањим количинама. Ипак, инвеститор не добија берзанску цену у целости, јер постоји разлика између продајне и откупне цене трговца.
36 одсто просечно поскупели станови у Новом Саду
Георги Христов, директор компаније „Тавекс злато и сребро“, каже да не постоји универзално најбоља инвестиција, већ да избор зависи од циљева инвеститора.
– Некретнине имају своју вредност, посебно када доносе приход од закупа и када се посматрају као дугорочна имовина. Међутим, подаци за период од 2021. до 2025. године показују да је инвестиционо злато остварило знатно снажнији раст тржишне вредности, уз већу ликвидност и могућност постепеног улагања и продаје. Управо због те флексибилности и чињенице да није везано за једно локално тржиште, све више инвеститора данас злато не посматра као алтернативу некретнинама, већ као део диверсификованог портфолија – каже Христов.