СВЕ ВИШЕ ГРАЂАНА ПРЕЛАЗИ НА СОЛАРНУ ЕНЕРГИЈУ Ово су цене, процедура и могуће уштеде
Уградња соларних панела последњих година привлачи све већу пажњу грађана Србије, пре свега због раста цена електричне енергије и државних субвенција које покривају део трошкова.
Ипак, и даље постоји низ питања о томе колико кошта уградња соларне електране, каква је процедура и када се инвестиција исплати.
Према подацима домаћих стручњака из области соларне енергетике, цена система за просечно домаћинство снаге око 5 kW креће се између 4.500 и 8.000 евра, у зависности од квалитета опреме, типа крова и сложености монтаже.
Шта улази у цену?
У цену су обично укључени соларни панели, инвертер, носачи, пројектовање, монтажа и прикључење на мрежу. Да би домаћинство могло да инсталира соларну електрану, потребно је да објекат буде легализован, да кров има довољно осунчану површину, да електроинсталације буду исправне, као и да се изради пројекат и добију потребне сагласности дистрибутера електричне енергије.
Након завршетка радова, домаћинство може да добије статус купца-произвођача (прозјумера), што омогућава да вишак произведене електричне енергије предаје у мрежу и касније га користи када производња није довољна.
Колико траје уградња?
Уградња соларне електране на породичној кући обично траје од једног до неколико дана. Прво се поставља носећа конструкција на кров, затим соларни панели, инвертер и пратећа опрема. Након тога следи повезивање система са кућном инсталацијом и електродистрибутивном мрежом, при чему сам процес углавном не захтева веће грађевинске радове.
Држава и локалне самоуправе већ неколико година спроводе конкурсе за субвенционисање соларних панела. У већини случајева могуће је остварити повраћај до 50 одсто инвестиције, док максималан износ субвенције најчешће износи око 420.000 динара по домаћинству.
Колика је уштеда?
Стручне процене показују да просечно домаћинство са електраном од 4 до 6 kW може да оствари годишњу уштеду од око 80.000 до 100.000 динара. У таквим условима инвестиција се најчешће враћа у периоду од шест до девет година, док соларни панели имају радни век од 25 до 30 година, што значи да након отплате власници још деценијама користе знатно јефтинију електричну енергију.
Исплативост зависи од више фактора, укључујући положај и нагиб крова, количину сунчевог зрачења, потрошњу домаћинства и модел обрачуна са електродистрибуцијом. Због тога стручњаци препоручују да се систем димензионише према стварним потребама како би се обезбедио што бржи повраћај улагања. Упркос почетном трошку, соларни панели се данас сматрају једном од најисплативијих дугорочних инвестиција за власнике кућа, посебно уз доступне субвенције и могућност статуса купца-произвођача.