(ФОТО) „Производим све што ми је потребно“ РУСКИЊА ГАЈИ КОЗЕ НА КАМЕНОЈ ГОРИ Професорка Ирина мењала град за СРПСКО СЕЛО, ужива у свом рају иако је - најближа продавница удаљена чак 20 километара

Некада професорка музичког из Русије, а данас узгајивачица коза, пољопривредница и оснивач женског удружења, Ирина је спојила љубав према природи, самоодрживости и локалној заједници у месту које многи називају последњом нетакнутом оазом мира на југозападу Србије.

Живот између Русије и Србије трајао је годинама, али је пре шест година Ирина донела одлуку да трајно остане у беспућу Камене Горе, високо изнад Пријепоља. Уместо клавира – козе, уместо градског ритма – тишина планине. Изабрала је оно што многи данас траже, а ретко ко пронађе – мир, смисао и дубоку повезаност с природом.

Козе ми доста помажу. Од њих користим млеко и правим неке врсте сира. То не продајем за сада, већ производим за своје потребе да обезбедим себе. Имам и врт, као и разно воће. Производим све што ми је потребно да опстанем у овим суровим условима, каже за РИНУ  Ирина Глушчевић.

Најближа продавница удаљена је више од 20 километара, али то није препрека за Ирину. На свом имању гаји биљке и воће које не виђамо често у овом крају, попут камчатске боровнице, џанарике, разне врсте лековитог биља. Прве плодове боровнице очекује средином јуна, док већ сада планира прављење ткемаљ соса од зрелих џанарика.

Камчатска боровница је родила. То је јако здрава биљка која има квалитетне плодове и не тражи неку посебну заштиту и прихрану да би рађала. Ове године родила је и џанарика. Од ње планирам да правим ткемаљ, односно сос за месо, који је изузетно добар и укусан. Ткемаљ је иначе грузијски додатак јелима, објашњава Ирина.

Камена Гора је позната по разноликим врстама лековитог биља, које Ирина сакупља у нетакнутој природи, суши и припрема за посетиоце који све чешће долазе да обиђу ово планинско село. Кроз женско удружење које је основала, посетиоцима нуди природне чајеве, зачине, домаће производе и искуства живота у складу са природом.

Чај се не пије само када је човек болестан, он се пије и за уживанцију, за релакс, додаје са осмехом.

Каменогорски крај крије и непозната богатства. Ирина тврди да у овом крају има тартуфа, које проналази уз помоћ обучених паса.

Тартуфа овде има, али ово поднебље још увек није истражено. Он расте и зими и лети и има више врста, истиче Глушчевић.

Док многи одлазе из села, Ирина је свесно одабрала супротан пут. Њена свакодневица, испуњена радом, тишином, биљкама и животињама, показује да природа има одговор на многа савремена питања. У селу које броји тек неколико сталних становника, Ирина је пронашла оно за чим многи трагају – мир, сврху и прилику да остави траг својим рукама и својим примером.