ПОТРЕБНИ БУНАРИ ГДЕ ГОД ЈЕ ТО МОГУЋЕ
ПРОФЕСОРИ ИЗНЕЛИ ЦРНЕ ПРОГНОЗЕ: Суше ће бити до краја септембра, најугроженији исток и југ Србије; Цене кукуруза и воћа ће расти
БЕОГРАД: Професорка Пољопривредног факултета у Београду Марија Ћосић оценила је данас да ће суше ове године морати да се прогласе елементарним непогодама, јер ће се период суша и високих температура задржати до краја септембра, при чему су најугроженији предели источне и јужне Србије.
"Када говоримо о Војводини, тамо јесу високе температуре, али већинска производња јесте на дубоким земљиштима која добро акумулирају и чувају воду и имају земљишни резервоар који може дуже да задржава воду. На неким плићим земљиштима на територији јужне и источне Србије пољопривредна производња је у проблему", рекла је Ћосићева за Танјуг.
Изразила је мишљење да ће губици у биљној производњи бити више од 50 одсто и да ће цене бити високе у случају мале понуде.
"Чини ми се да ће за кукуруз, рецимо, када говоримо о стратешким културама бити изузетно високе цене и као што су сада откупне цене воћа, као што је била трешња, била је изузетно висока цена вишње пошто су смањени приноси, тако да очекујемо да ће то бити и са другим воћарским културама мало касније зато што их је све мање и мање", казала је Ћосићева.
Говорећи о мерама прилагођавања рекла је да је неопходно прилагођавати се климатским променама и да би то требало да буде државни и стратешки пројекат због тога што су то пројекти који захтевају огромна улагања.
"Када је у питању наводњавање, ту би требало да се формирају удружења корисника воде и да се наводњавање обавља тамо где је то могуће. Врло често људи обављају одређену биљну производњу, а да ту нема услова за примену наводњавања. Оно што наши пољопривредни произвођачи користе тренутно јесте избор различитих сорти хибрида које су толерантније на одређене климатске услове, узимају сортименте и културе које имају краћи период вегетације где ће ући у одређену критичну фенофазу пре него што дођу ове екстремне ситуације", објаснила је Ћосићева.
Истакла је да каналска мрежа на Дунаву има капацитет за наводнавање пола милиона хектара и да је тренутно у употреби око 85.000 хектара.
"Када је у питању подручје јужно од Саве и Дунава оно је покривено каналском мрежом, али оно што нам се догађа јесу ерозија, бујичне поплаве и тако даље, зато што су ти канали махом затрпани и искоришћени за продуктивно пољопривредно земљиште. Оно што би требало да буде пројекат у будућности јесте реконструкција тих канала и када је у питању одбрана и од поплава и од суша и да се прилагоде намени", рекла је Дојч.
Додала је да је у подручјима где нема воде потребна помоћ државе у изградњи акумулација и примени наводњавања као интервентне мере.
"Интервентно наводњавање је када обавите сетву у сушном периоду да би та култура никла, ви морате извршити наводњавање када су високе температуре јер је то период када је биљка најосетљивија, а то је за 99 одсто биљних врста у периоду цветања и плодоношења", казала је Ћосићева.
Она је истакла да ће суше бити све чешће и да се све више виде последице климатских промена, јер су обично мај и јун месеци са највећом количином падавина, што сада није случај.